Nada Bjelogrlić - GAZDARICA

Režija: Nada Bjelogrlić
Snimatelj: Petar Marić
Uloge: Ljiljana Krstić, Jadranka Selec, Bora Stojanović, Zagorka Marjanović, dara Vukotić – Plaović, Milan Mihailović, Vladan Živković, Nikola Jovanović, Boško Trifunović, Žarko Obračević
Lektor: Nataša Ivković
Muzički saradnik: Dragan Mitrić
Proizvodnja: Radio Beograd, 1997.
Urednik: Zvonimir Kostić


Repriza ove drame biće emitovana 17. oktobra, u okviru serije Mala scena, dakle na 2. programu Radio Beograda, u 18 i 32.

Dakle, očekuje nas melodrama, ali, u ovom slučaju, između stanodavke, starije gospođe iz, čini mi se, nekih južnih krajeva Srbije i mlade, urbane, glumice koja prelazi da radi u neko lokalno pozorište pa kod ove gore gazdarice iznajmljuje sobu. U pitanju je drama Nade Bjelogrlić, inače dugogodišnje rediteljke na Radio Beogradu koja je umrla 2008. godine, a ovo je jedna od retkih drama koje ona potpisuje i kao pisac.

Drama se zbiva tokom pedesetih godina o čemu svedoče i radijske vesti koje povremeno presecaju dramu, a iz kojih se, između ostalog, može čuti i izveštaj koji kaže: „Ponovo otvoren bioskop Slavija...“, zatim: „Žene počinju da usvajaju pantalone; razume se, ovo važi samo za boravak u prirodi, a ne i za grad.“

Prema ovim najavama, kao i po izboru muzike (između ostalog, ona klavirska, odlična melodija iz domaćeg filma Bal na vodi), moglo bi se očekivati neko generacijsko slizavanje – sa vremenom, drugarima, stanodavkama, momcima... Međutim, drama se sasvim disciplinovano drži dirljivog odnosa (isprva nepoverljivog, napetog, a potom punog podrške) između mlade glumice i njene stanodavke koja i dalje veruje u stare vrednosti, ali, baš zato, vremenom krene da veruje u svoju podstanarku kao dobrog prijatelja, uostalom i kao druga u borbi protiv usamljenosti. Otuda, shvativši profesiju svoje stanarke kao nesigurnu, a i njen samostalni život kao sasvim poguban, ona pokušava da joj, pošto održi bukvicu šta u stanu ne sme pomerati, pronađe muža.

Bjelogrlićeva ne razvija dramu u pravcu komedije o udavači, već insistira na odnosu ove dve ženske koji naposletku prelazi u odnos dva prijatelja koja su se našla na suprotnim stranama, ali jedan drugom bacaju kanap, most, ili šalju čamac da pređu, ukoliko je potrebno i ovamo sigurnije. Ovakva, ničim izazvana korešpodencija, razgaljuje dušu slušaoca, a sasvim neopterećen odnos dve junakinje koje se slučajno sreću i neko vreme prožive zajedno rvući se međusobno sa obzirom na svoje različite naravi, osetio je i muzički saradnik koji povremeno filuje muziku gradske mladeži, a povremeno nekakvu frulu.
Otuda me ova drama osvojila budući da je pre svega priča o velikom prijateljstvu koje nadilazi stanodavske, klasne i sve druge razlike i preporučujem je za slušanje.

U Gazdraici, sasvim iskreno, dolazi do izražaja ta, često skrivana stvar da nam je svima, s vremena na vreme potrebna majka i da nas neko bišti po kosi. Ujedno, da su nam potrebni odnosi u kojima se ne dokazujemo, u kojima smo ono što jesmo, imamo priliku da se makar na trenutak skrasimo, stopiramo, umilimo sebi i onom drugome i da to nije ništa loše, nego se posle još i pamti.

(molila bih svakog ko prepozna koja je ovo melodija na frulida javi, jer je meni poznata, ali ne mogu da se setim, niti da nađem. nudim nagradu!).