Serbia 20 anni dopo - Marina Lalović

Naš dopisnik iz Italije, stručnjak za medije, Marina Lalović, inače autor legendarne izjave: "Znaš kol'ko ti Sketina sretneš dnevno na putu od kuće do posla?!", snimila je pre nekoliko meseci radijski dokumentarac o medijima u Srbiji pod nazivom "Serbia 20 anni dopo". Dokumentarac je sinhronizovan na italijanski, pa ko razume neka posluša. Između ostalih, govori se o Radiju B92, Radio Beogradu, Novom Radio Beogradu i ostalima.
Audio link
O dokumentarcu

Šekspir, Molijer i Embrouz Birs kratkih rukava (2.)

Kao što smo obećali, dopunjavamo julski kalendar još nekim predlozima za slušanje.

U okviru serije Dramske minijature koja ide na 1. programu Radio Beograda svakog ponedeljka oko ponoći, tokom jula ćete čuti radijske minijature nastale prema delima Embrouza Birsa – "Pričica", "Psihološki brodolom", "Halucinacija Stenlija Fleminga", "Časovnik Džona Bartajna" i "Osiguranje".

U okviru serije Radionica zvuka koja na 3. programu Radio Beograda ide nedeljom oko 21 sat, počev od sutra, 1. jula, pa tokom celog meseca ide ciklus "Pioniri srpske radiofonije", ovoga puta posvećen reditelju Slobodanu Bodi Markoviću (1935 – 2006). Diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, radio je kao pisac, pozorišni reditelj i radiofonijski stvaralac. Snimio je preko 365 radijskih dela tokom 46 godina rada u ovom mediju.

Ovom prilikom čućemo njegove radio drame „Afriko, reci Afriko“ (prvo Markovićevo delo za radio, iz 1961. godine), „Nekoliko vrsti mesa“ (nastalo u saradnji sa Miodragom Pavlovićem 1975), „Orfejev put svetlosti“, „Ruke na snovima“ i „Ritual za munjeviti mir“ (nastala prema poemi pesnika Dušana Matića).

O poslednjoj koja je nastala iz susreta pesnika Dušana Matića i Bode Markovića, koji se takođe bavio pisanjem poezije (dve zbirke) i na scenu Ateljea 212 postavio dramu „Nemoguće“ (1960) nastalu po stihovima domaćih pesnika nadrealizma, Đorđe Đurđević piše u Politici 1968. godine: „Dušan Matić je nedavno napisao pesmu Ritual za munjeviti mir. Potom je reditelj Boda Marković oslušnuo nebrojene i raskošne akorde tih stihova. Glumci izvođači pažljivo su motrili sve pokrete rediteljsko-dirigentske palice Bode Markovića. Izgovarali su Matićeve stihove u čudesnoj orkestraciji koju mogu da stvore samo umetnički oplemenjeni ljudski glasovi i poetska faktura u čijem sadržaju i formi lako prepoznajemo nadahnuće i ruku majstora.“

Radio drama Đorđa Lebovića, „Traganje po pepelu“, u režiji Bode Markovića 1985. godine osvojila je nagrade za najbolje delo u celini i za režiju na tada održavanom Festivalu jugoslovenske radio drame, a iste godine je nagrađena na festivalu Prix Italia specijalnim priznanjem nacionalnog udruženja italijanske štampe u oblasti radiofonije.  

U okviru Dramskih retrospektiva (na 2. programu Radio Beograda, nedeljom od 17h) idu radio drame prema delima Molijera ("Uobraženi bolesnik", "Tartif", "Smešne precioze", "Škola za žene", "Don Žuan"), a u okviru Radioteke (nedeljom, na 1. programu Radio Beograda, od 23h) Šekspirova dela ("Kralj Edvard III", "Kardenio ili druga devojačka tragedija" - sa Džonom Flečerom, "Tit Andronik", "Perikle", "Koriolan").

Serija Zvezdani časovi tokom jula meseca obiluje radijskim portretima domaćih likovnih umetnika, pa će tako petkom, na 2. programu Radio Beograda od 18 i 32 ići radio drame “Đorđe Jovanović” Bratislava Ljubišića, o srpskom vajaru koji je živeo na prelazu sa XIX na XX vek, zatim drama o srpskom slikaru “Ivan Tabaković – život i delo”, istog autora, kao i Ljubišićeva drama o Nedeljku Gvozdenoviću, srpskom slikaru rođenom u Mostaru.

U okviru Dokumentarno dramskog programa koji ide subotom, na 2. programu Radio Beograda, od 18 sati, očekuju nas dve drame o piscima – jednom koji je rekao da se demokratije plaši više od kuge, “Enigma Ernst Jinger”, Miodraga Petrovića (7. jul) i drugom koji je svašta drugo rekao “Lavirint Franca Kafke”, takođe delo Miodraga Petrovića (28. jul).

Za kraj, u julu ćemo čuti još jednog Harolda Pintera (vidi u prethodnom tekstu koje je prvo), delo “Patuljci”, u okviru serije Drama, i to u četvrtak, 12. jula, na 2. programu RB-a, u 18 i 32. Posebno najavljujemo delo “Poludela lokomotiva” poljskog dramskog pisca, slikara, revolucionara i korisnika pejotla, Stanislava Ignacija Vitkijeviča koje ide u seriji Mala scena 23. jula, na 2. programu Radio Beograda, od 18 i 32. Ovo delo, prvobitno izgubljeno u svom originalnom, poljskom izdanju, objavljeno je pomoću francuskog prevoda tek 1962. godine, 30 godina nakon smrti ovog velikana.

Radio drame kratkih rukava 1.

Ovakvi tekstovi obično počinju sa: leto je, i radio mora da se odmori, ili neka slična stvarčica za početi. I istina je, ljudi idu na odmor, pa na radiju od drama idu reprize, ali to ne znači da je reč o lajt varijanti. Uglavnom je reč o traumatičnim događajima, junacima koji ne znaju šta će od sebe, a čak i dečje drame se pozivaju na drevne japanske izvore u kojima se ljudi ko blesavi bore oko nekakve trščice ko da je zadnji dan osvanuo.

Dakle, evo nekih preporuka, a uzmite ih sa rezervom (otuda i broj 1. u naslovu), jer nam još nisu dostupni svi izvori o aktivnostima na polju radio drame za naredni mesec, te će cela ova najava pravovremeno i u skladu s voljom najavljivača biti dopunjena. 

Ta „Trščica i kovač i hrabri Isunboši“, dečja drama dakle biće emitovana baš 1. dana u  julu mesecu na 1. programu Radio Beograda, u 12 i 15, i to je japanska bajka. Režirao je Boda Marković i to 1984, a snimio Zoran Jerković. Dramatizaciju (da ovo nije sasvim lako uskoro ćemo pokazati u jednom od narednih tekstova o istoriji radiofonije) je potpisala Ivana Dimić, a muzički saradnik je bio Jugoslav Bošnjak.

Posebno preporučujemo dve reprizne drame nastale pod uredničkom palicom (što se ovo ovako kaže) Daše Drndić - prvo „Planinski jezik“, nastao prema tekstu Harolda Pintera 1990. godine, u režiji Branislave Stefanović. Ovu kratku radio igru o presiji koju organi vlasti vrše na stanovnike malog i zabačenog planinskog mesta da prestanu da koriste svoj, samo njima razumljiv jezik, snimio je dugoodišnji i nedavno penzionisani tonski snimatelj Tomislav Perić, a u ovoj drami igraju Nenad Nenadović, Ljiljana Jovanović, Radoslav Milenković, Ivan Jagodić i odlični Dragan Vujić kao jedan od predstavnika vlasti. Muzički saradnik je bila Zvezdana Franić. Drama ide 11. jula u 18 i 32 na 2. programu Radio Beograda.

Druga drama nad kojom je bdela Daša Drndić, a koju preporučujemo biće emitovana 11. jula u istom terminu. Reč je o delu „Slike“ jednog od retko zgodnih pisaca (vidi sliku) Sema Šeparda u režiji Olge Brajović. Tragikomična priča o dvojici holivudskih scenarista koji pokušavaju da smisle priču za film, ali jedan (u izvođenju Nikole Simića koji precizno smešta svog junaka na granicu između anksioznosti i genijalnosti) opstruira posao preispitujući, naravno, smisao smišljanja priča ni iz čega. Ružica Sokić u mini ulozi šankerice daje poseban šmek budući da uspeva da dočara devojku iz grada (asocirajući da postoji život i izvan glave dvojice ludih scenarista), ali i da bude muza, potstrekač daljeg ludila u ovom teškom poslu smišljanja skaski. Još igra i Dušan Petrović, a dramu je Tomislav Perić snimio 1986, uz muziku odabranu od strane Predraga Stamenkovića, kasnije i glavnog urednika Dramskog programa RB-a.

U seriji Mala scena čućete 2. jula, u 18 i 32 (2. program RB-a) dramu prema delu Ernesta Hemingveja „Kratak i srećan život Frensisa Makombera“. Iako snimljena daleke 1956, ova drama reditelja Vladimira Carina, zaista je pravi radijski film koji bi možda snimio Džon Hjuston na sličan način – sa akcentom na unutrašnjim mukama velikog mužjaka, bogataša koji vodi svoju očigledno potkupljenu ženu na safari da demonstrira svoje moći, samo da bi shvatio da suočavanje sa jednim lavom nije tako laka stvar i da biti muško ne znači ono što on uspeva da ostvari u mondenskim krugovima civilizacije. Specifične glasove iz ove daleke radijske prošlosti (kao i razlike u kodovima šta je ženstven, a šta muškobanjast, šta herojski i slični glasovi prema mišljenju reditelja iz ovog doba) možete čuti u ovoj drami u kojoj nastupaju Marjan Lovrić, tada veoma uspešna radijska vedeta Nevenka Urbanova, Milan Puzić, Stojan Aranđelović i Svetislav Pavlović. Dramu je snimio Stevan Borotić.

Nedavno mi je jedna starija gospođa u Subotici poverila da svake nedelje dok sprema ručak sluša dečju dramu. Evo jedna samo za nju: Karel Čapek piše za decu i to 15. jula u standardnom terminu od 12 i 15. U pitanju je „Velika mačja bajka“, jedna dvorska dečja drama o razmaženoj princezi i sve što dalje ta premisa nosi, ali sa nekim apsurdnim kerefekama. Delo je nastalo 1982. u režiji Olge Brajović. Petar Marić je snimio ekipu koju čine: Vukosava Dunđerović, Kapitalina Erić, Ljiljana Peroš, Mihajlo Viktorović, Taško Načić, Milutin Butković, Vlastimir Stojiljkovioć, Dušan Petrović, Bogdan Mihajlović, Slobodan Slobodanović, Miroslav Bjelić i Goran Sultanović. Muzički saradnik je bio Jugoslav Bošmnjak, a adaptaciju je uradio tadašnji urednik Zoran Popović.

Kako kažu po novinskim tekstovima, čovek čita dok je živ, ili nešto slično, uglavnom na sajtu Radio Beograda, kad se ode na Dramski program sekciju, ima od skora podlistak Tekstovi drama gde za sada možete pročitati originalne verzije nekih 5-6 radio drama, između ostalih i adaptaciju romana od onog Kecmanovića „Top je bio vreo“. Ovo je sasvim ok ako želite da vidite kako radio drama izgleda na papiru tj. koji se tu andrak piše ako će već da se snima, kako izgledaju napisani zvučni efekti, koliki je broj lica, kako se smenjuju scene i čija majka vunu prede.  

Očekujte nastavak ove letnje radijske duplerice i slušajte radio drame, jer Hrvatski radio na trećem programu, kao i bosanski nedeljom u 21 sat obećavaju radio drame, dokumentarce i slično. I evo vam jedna letnja, razmažena da i ja danem dušom.

Junski rok

Na Radio Beogradu veselo će biti: u paklenim vrućinama, negde u hladu krovova u centru, i krošnji pored Save, na dunavskom keju, uz dobar kotlić, sa slušalicama na ušima, kad počnu letnje kiše, iznenada i bez najave, slušajte radio drame po tekstovima iz antičke baštine, krimiće, drame Borislava Pekića, i po koju premijeru.

ANTIKA nedeljom od 23h na Radio Beogradu 1

10. jun
Menandar - "Namćor"

17. jun
Makijaveli - "Mandragola"


KRIMIĆI utorkom od 18.32h na RB2

5. jun, 18.32
Dešijel Hemet - "Nestašluk kod Gejtvuda"
http://en.wikipedia.org/wiki/Dashiell_Hammett

12. jun
Edgar Valas - "Osvetnik"
http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Wallace


26. jun
Moris Leblan - "Arsen Lupen, zagonetna senka"
http://en.wikipedia.org/wiki/Maurice_Leblanc

BORISLAV PEKIĆ nedeljom od 17h na RB2

10. jun
ČAJ U PET

17. jun
RĐAV DAN NA STOCK EXCHANGEU

24. jun
KAKO ZABAVLJATI GOSPODINA MARTINA

I za kraj, četiti premijere koje su najavljene na sajtu Radio Beograda, a jednu je radio, kao dramatizator, jedan od nas. I što bi rekao ugledni beogradski bend Činč, čiju pesmu o junu dajemo na kraju ovog posta, "Hvala, hvala, marš kući!"

6. jun - sreda

RADIO IGRA (Radio Beograd 2 – 18.32)

Mihajlo Spasojević: ČOVEK KOJI NIJE IMAO POJMA (Premijera)

 

Kratak sadržaj: Tokom jednog školskog dana, gospodin S, nastavnik u školi u Bronksu, prima u posetu misterioznog čoveka, koji mu nudi pilule pomoću kojih će poboljšati uspeh svojih đaka i pomoći im da, u konkurenciji, sustignu kinesku decu. Već i sam uplašen od adminstracije, nadređenih i svoje žene, gospodin S. je u velikoj dilemi šta da radi sa ovakvom ponudom.

Uloge tumače: Siniša Ubović, Marko Baćović, Paulina Manov, Vladimir Tešović, Slobodan Roksandić, Petar Mihailović, Vladimir Mihailović, Biljana Đurović, Miloš Jagodić i članovi dečije dramske grupe – Sergej Bojović, Igor Demirović, Đorđe Šavić, Anđela Stanković, Isidora Koljaja i Milica Janković

Dramatizacija: Ivan Velisavljević

Lektor: Nataša Šuljagić

Muzički saradnik: Dragan Mitrić

Ton majstor: Ognjen Škrbović

Reditelj: Miloš Jagodić

Urednik serije: Kristina Đuković

 

19. jun - utorak 

PAUKOVA MREŽA (Radio Beograd 2 -18.32)

Miroslav Jozić: UTOPLJENIK I DVOJICA (Premijera)

 

Kratak sadržaj: U drami, koja korespondira sa beketovskim svetom apsurda i začudnosti, autor se poigrava i sa temom odnosa između sna i stvarnosti. Dva glavna lika do kraja drame osciliraju na tankoj granici između realnosti i fantazmagorije, da bi se na kraju drame čitava njihova stvarnost pretvorila u ogromni prostor s one strane života. Kroz humorno i u isto vreme suptilno poigravanje sa varljivošću naše svesti, čiju objektivnost pisac potpuno dovodi u pitanje preokretom na kraju drame, mi se, kao slušaoci, zapravo nalazimo u svetu u kome fantastika služi postavljanju pitanja o čvrstini i realnosti obrisa same stvarnosti.

Uloge tumače: Siniša Ubović, Dubravko Jovanović i Vladan Živković

Lektor: Nataša Šuljagić

Muzički saradnik: Dragan Mitrić

Ton majstor: Milan Filipović

Reditelj: Miloš Jagodić

Urednik serije: Melina Pota Koljević

Ne čakaj na Maj, dragi Krleža

Bilo smo lenji, borili smo se za radničku klasu i protiv fašizma, te Prvi maj, te umro Drug Tito, te Dan pobede, i nismo stigli da najavimo šta je sve bilo zanimljivo u dramskom programu, pre svega jugoslovenskih radio stanica, ali i šire. Šta je nama ostalo, oko moje, oko moje glave, jeste da vam preporučimo šta ima zanimljivo u narednih deset dana dok je maja.

Pošto smo sve drugo propustili, ostao nam je pisac u fancuskoj pisan kao Karleja. Uostalom, bolji nam i ne treba, jer je ovaj najbolji. Tako je na Radio Beogradu mesec svibanj obeležen Miroslavom Krležom, jer je u Beogradu Festival pisca posvećen ovome velikanu jugoslovenske književnosti i komunizma, jednom od najvećih majstora literature koje smo ikada imali. U to ime, do kraja maja emitovaće se sledeće drame:

RB2, četvrtak 24. maj, 18.32h
VUČJAK
r. Petar Šarčević (1976)

RB2, nedelja 27. maj, 17h
SPROVOD U TEREZIJENBURGU
r. Miroslav Belović (1984)

RB1, nedelja 27. maj, 23h
POD MASKOM
r. Miroslav Belović (1979)

četvrtak, 31. maj, 18.32h
MASKERATA
r. Miroslav Belović (1976)

Dragan Mitrić - kompozitor

Kristina Đuković i Ivan Velisavljević intervjuisali su Dragana Mitrića, redovnog muzičkog saradnika na Radio Beogradu i kompozitora muzike za mnoge radio drame. Izvanredan klavijaturista i školovan muzičar, Mitrić je, pored komponovanje primenjene muzike, svirao u bendovima Propaganda, Bulevar, Dejan Cukić i Spori Ritam bend, za njih je komponovao neke od najpoznatijih pesama, a svirao je i kao gost na mnogim pločama yu rocka, onima Zane i Bajage i instruktora, na primer. 

-Kada i kako si počeo da radiš za Radio Beograd?

Krajem osamdesetih, javio sam se na konkurs za muzičkog saradnika u Dramskom programu, primili su me i tako je počelo. Naravno nisam razmišljao da će to biti na duge staze, ali desilo se. Imao sam sreću da je tada Dramski program Radio Beograda bio vrlo cenjen u evropskim okvirima i odmah sam dobio priliku da radim kvalitetne radio drame sa izuzetnim rediteljima i saradnicima.

-Kako bi okarakterisao ulogu muzickog saradnika u radu na radio drami, kao i ulogu muzike u ovoj dramskoj formi?

Muzički saradnik ima važnu ulogu  i sigurno saradnja i razumevanje na relaciji reditelj-muzički saradnik- snimatelj je osnova dobre radio drame. Naravno zavisno od ideje muzika može imati veću ili manju ulogu, moze pokriti nedostatke (glumačke, dramaturške...), doprineti tempu i  dinamici drame, a opet može i  pokvariti sve ako nije smislena i ako je upotrebljene bez  mere i pravog razloga.

-Šta slušaš privatno? Za koje muzičare (bendove) bi rekao da su formirali tvoj muzički ukus?

Najkraće rečeno – sve. S obzirom da sam od svoje pete godine počeo da sviram i učim muziku, već tada sam upoznavao klasiku a pogotovo na studijama kompozicije na akademiji sam imao priliku da upoznam razne savremene tendencije iz oblasti umetničke muzike. S druge strane, početkom sedamdesetih sam počeo da sviram i jako sam voleo rok i džez  muziku koje su u to vreme imale najrazličitije tendencije. Počeli su i rok koncerti u Beogradu (npr. prvi nastup Deep Purple u Bgd, Santana sa Earth, Wind and Fire kao predgrupom...) , izuzetno kvalitetan Newport džez festival sa sešn-ima u džez klubu Doma omladine itd... Frank Zappa! "Peaches en regalia" sam čuo prvi put sa svojih dvanaest godina – potpuni šok. Rok giganti tog vremena poput Led Zeppelin, simfo rok Yes, Pink Floyd, sve popularniji džez rok sa Miles Davisom, Corea, Hancock na čelu, Weather report (fenomenalni koncert u Bg- turneja 8.30 sa Pastoriusom), itd, itd, itd.

-Kako održavaš ravnotežu između zahteva koje nameće određena radio drama za koju biraš muziku i svog ličnog muzičkog ukusa?

Nemam nikakav problem tog tipa. Jednostavno ne razmišljam o tome. Kad se radi o primenjenoj muzici sve je podređeno krajnjem cilju (drami, predstavi, filmu...) i mora da ima svrhu da doprinese a ne da odmogne tom cilju. Naravno, ima scenarija koji mi se više dopadaju i tema koje više volim da radim, ali to je normalno u svakom poslu.

-Koja ti je omiljena radio drama od onih na kojima si radio?

Jedna ne postoji. Ipak sam za skoro dve i po decenije uradio preko šest stotina drama i imao privilegiju da radim sa svim relevantnim rediteljima i starije i mlađih generacija koji su sada već iskusni pozorišni i radio reditelji i koji su svi prošli kroz Studio 10 Dramskog programa kao kultnog mesta srpske kulture. Sigurno mi je u najlepšoj uspomeni period 1989-1992, kada sam i na međunarodnim festivalima imao uspeha sa rediteljem Darkom Tatićem i dramama "Život i delo Alfonsa Kaudersa", "Kako zabaviti gospodina Martina" B. Pekića, izvanredan dokumentarac o promeni pola "Zaudni vir", te "Sporedno nebo" Vaska Pope na švedskom jeziku koje smo radili u Finskoj i za koje sam komponovao muziku po pozivu njihovog radija. Dobili smo odlične kritike a i ponude drugih zemalja za gostovanja, no ubrzo su usledile sankcije i sve je to propalo.

-Komponovao si neke od najvećih hitova grupe Bulevar i Dejan Cukić i spori ritam bend ("Ja bih da pevam", "Nestašni dečaci", "Nebo jedino zna", "Letnje kiše"). U čemu je razlika između komponovanja za Cukića i za jednu radio dramu?

Razlika svakako postoji. Rad u bendu podrazumeva prepoznavanje i prilagođavanje kreativnosti svakog člana. Nije dovoljno da pesma bude dobra sama po sebi u muzičkom i tekstualnom delu, već je bend taj koji joj daje i vizuelni i zvučni identitet. Što je taj spoj iskreniji i skladniji to će i pesme zaživeti na koncertima i izdržati test vremena kod publike. Ja sam imao sreće da se neke od njih (Dečaci, Letnje kiše, Nebo jedino zna, Ja bih da pevam ...) i danas često čuju i vide u medijima i da publika voli da ih sluša na koncertima.

Kada radim primenjenu muziku i muziku uopšte koja nema komercijalni predznak osećaj je potpuno drugačiji. Tu sam sam i potpuno oslobodjen bilo kakvih ograda, kao slikar pred praznim belim platnom, i zaista uživam u avanturi koja se zove komponovanje i stvaranju onoga što predstavlja magiju zvuka i čiste muzike.

-Kako bi opisao razlike između rada jednog muzičkog saradnika na radio dramama različitih žanrova i za koji žanr najviše voliš da radiš?

U principu nema razlike. Razlike su u žanrovima, ali su postupci slični. Važno je  imati osećaj mere  i jasnoću kako rediteljskog tako i muzičkog postupka, onda žanr dobija svoj smisao i kvalitet. Nemam neke posebne favorite, možda su forme sa psihološkim faktorima zahvalnije za muziku, ali i dobru komediju je, s druge strane, teško napraviti pa predstavlja izazov.

-Čuli smo da voliš da igraš bilijar. Od kada datira ta ljubav i da li ima neke veze između filozofije bilijara i filozofije radija?

Da, volim bilijar, još u gimnaziji i kao student imao sam prilike da naučim osnove, a kasnije sam prilično usavršio i napredovao. Čak sam u Londonu stao i za snooker sto (zastrašujuće), a još uvek negde imam i snooker štap. No, sticajem okolnosti već dugo godina nisam igrao. Filozofija bilijara i filozofija radija – ne znam, možda neko pronađe neku vezu, ja je ne vidim.

Došlo doba da se radio proba

Zakasnili smo opet. Večeras, u okviru Noći muzeja koju možete još uvek posetiti (što zvuči nebulozno da je moguće posetiti nekakvu Noć, al ajde, noć je moćna, noć je velika, noć je voćna). Ove godine, dakle, ove noći, jedan od štandova ove moderne revijalne manifestacije zauzima i Radio Beograd, a taj se pot(pod) program zove Muzej zvuka. Inače, protiv sam ovog festivala jer je njegova suština da krade tuđe programe, sakupljajući ih pod svoj okvir koji je kao fora jer obraća pažnju na debilne, zastarele umetnosti koje postoje vekovima, a vi ko posetilac treba da ih ušmrčete onako u gradu za jednu noć. Dobra dosetka, mora se priznati, dobra reklama, ali sasvim kretenska, nefer prema organizatorima i kreatorima mnogih od programa koji su zahvaćeni u ovoj noćnoj šolji – neki od organizatora koji su dali novac za određene izložbe da bi ih organizovali čak nisu ni navedeni u programima Noći muzeja, iako njihove izložbe jesu. Posebno je tužan glas izveštača sa Noći muzeja koji pokušavaju da u par reči, zadihani, izveste o velikim temama - recimo izveštač sa izložbe nazvane Teslina soba, koji pokušava da zgura Teslu u taj format, pa ispada ko da mu neko drži pištolj na slepoočnici da bi privukao posetioce, inače krajnje ignorantne i nezainteresovane, da mu ugura ovaj događaj u glavu. Što bi bilo sasvim ok da se eventualno Tesla nije osećao kao da mu neko drži pištolj na slepoočnici, kao da sutra neće umreti. Ova žurba, večerašnja žurba, je spram te egzistencijalne žurbe krajnje besmislena.

Dakle, budalaština za jednu noć. Tako da me čudi oduševljenje radijskih voditelja, kao i navatanih posetilaca koji se kao čude otkuda u arhivi RB-a tolko materijala. Kao da istorija ne postoji mimo manifestacija, kao da vreme ne postoji mimo jedne noći, kao da nikad ništa nije postojalo. Tako da Radio noćas, očigledno, mora biti retro, neki entitet koji pušta Lolu Novaković, Arsena Dedića i slilne starovremenske stvari, jer ga tako noćas moramo percipirati. Neka bude tako! Čak i ako ste zakasnili na Noć muzeja, postoji jutro, postoji radio, postoji vreme, hvala Bogu, samo ako ste spremni da podnesete dosadu i samoću u svemu tome. Izbegnite Noć muzeja, dočekajte jutro života. Slušajte radio.