Zakasnili smo opet. Večeras, u okviru Noći muzeja koju možete još uvek posetiti (što zvuči nebulozno da je moguće posetiti nekakvu Noć, al ajde, noć je moćna, noć je velika, noć je voćna). Ove godine, dakle, ove noći, jedan od štandova ove moderne revijalne manifestacije zauzima i Radio Beograd, a taj se pot(pod) program zove Muzej zvuka.
Inače, protiv sam ovog festivala jer je njegova suština da krade tuđe programe, sakupljajući ih pod svoj okvir koji je kao fora jer obraća pažnju na debilne, zastarele umetnosti koje postoje vekovima, a vi ko posetilac treba da ih ušmrčete onako u gradu za jednu noć. Dobra dosetka, mora se priznati, dobra reklama, ali sasvim kretenska, nefer prema organizatorima i kreatorima mnogih od programa koji su zahvaćeni u ovoj noćnoj šolji – neki od organizatora koji su dali novac za određene izložbe da bi ih organizovali čak nisu ni navedeni u programima Noći muzeja, iako njihove izložbe jesu. Posebno je tužan glas izveštača sa Noći muzeja koji pokušavaju da u par reči, zadihani, izveste o velikim temama - recimo izveštač sa izložbe nazvane Teslina soba, koji pokušava da zgura Teslu u taj format, pa ispada ko da mu neko drži pištolj na slepoočnici da bi privukao posetioce, inače krajnje ignorantne i nezainteresovane, da mu ugura ovaj događaj u glavu. Što bi bilo sasvim ok da se eventualno Tesla nije osećao kao da mu neko drži pištolj na slepoočnici, kao da sutra neće umreti. Ova žurba, večerašnja žurba, je spram te egzistencijalne žurbe krajnje besmislena.
Dakle, budalaština za jednu noć.
Tako da me čudi oduševljenje radijskih voditelja, kao i navatanih posetilaca koji se kao čude otkuda u arhivi RB-a tolko materijala. Kao da istorija ne postoji mimo manifestacija, kao da vreme ne postoji mimo jedne noći, kao da nikad ništa nije postojalo.
Tako da Radio noćas, očigledno, mora biti retro, neki entitet koji pušta Lolu Novaković, Arsena Dedića i slilne starovremenske stvari, jer ga tako noćas moramo percipirati. Neka bude tako! Čak i ako ste zakasnili na Noć muzeja, postoji jutro, postoji radio, postoji vreme, hvala Bogu, samo ako ste spremni da podnesete dosadu i samoću u svemu tome. Izbegnite Noć muzeja, dočekajte jutro života. Slušajte radio.
Sjajan tekst :]
ReplyDeleteJedne godine (bilo je to dosta davno, sigurno je proslo cetiri, ne znam koja je sad po redu ove godine) sam prosetala gradom da vidim prosto kako to izgleda kada navodno gladna masa krene sa prasetinom..ono sta je meni jos tad islo na zivce je to predstavljanje odredjenih kutaka kao da inace ne postoje van Noci i da je to sad neka ekskluzivna prilika da ti zaviris npr. u stan Paje Jovanovica ili Andricev muzej. Jedina valjda pozitivna strana je zelja da se mladja populacija zainteresuje za sve to, kada su vec omanuli oni drugi koji bi trebalo da im na to i ukazu (kuca, skola, mediji?), no pitanje je koliko to i uspeva.
Ej, Ves, izvini sto tek sad pustamo komentar, nismo navikli d aih ima na ovom blogu :) Valjda se vidimo uskoro, vidim da ovi blogeri pominju opet neko rakijanje, treba to pogurati!
Delete