Dragan Mitrić - kompozitor

Kristina Đuković i Ivan Velisavljević intervjuisali su Dragana Mitrića, redovnog muzičkog saradnika na Radio Beogradu i kompozitora muzike za mnoge radio drame. Izvanredan klavijaturista i školovan muzičar, Mitrić je, pored komponovanje primenjene muzike, svirao u bendovima Propaganda, Bulevar, Dejan Cukić i Spori Ritam bend, za njih je komponovao neke od najpoznatijih pesama, a svirao je i kao gost na mnogim pločama yu rocka, onima Zane i Bajage i instruktora, na primer. 

-Kada i kako si počeo da radiš za Radio Beograd?

Krajem osamdesetih, javio sam se na konkurs za muzičkog saradnika u Dramskom programu, primili su me i tako je počelo. Naravno nisam razmišljao da će to biti na duge staze, ali desilo se. Imao sam sreću da je tada Dramski program Radio Beograda bio vrlo cenjen u evropskim okvirima i odmah sam dobio priliku da radim kvalitetne radio drame sa izuzetnim rediteljima i saradnicima.

-Kako bi okarakterisao ulogu muzickog saradnika u radu na radio drami, kao i ulogu muzike u ovoj dramskoj formi?

Muzički saradnik ima važnu ulogu  i sigurno saradnja i razumevanje na relaciji reditelj-muzički saradnik- snimatelj je osnova dobre radio drame. Naravno zavisno od ideje muzika može imati veću ili manju ulogu, moze pokriti nedostatke (glumačke, dramaturške...), doprineti tempu i  dinamici drame, a opet može i  pokvariti sve ako nije smislena i ako je upotrebljene bez  mere i pravog razloga.

-Šta slušaš privatno? Za koje muzičare (bendove) bi rekao da su formirali tvoj muzički ukus?

Najkraće rečeno – sve. S obzirom da sam od svoje pete godine počeo da sviram i učim muziku, već tada sam upoznavao klasiku a pogotovo na studijama kompozicije na akademiji sam imao priliku da upoznam razne savremene tendencije iz oblasti umetničke muzike. S druge strane, početkom sedamdesetih sam počeo da sviram i jako sam voleo rok i džez  muziku koje su u to vreme imale najrazličitije tendencije. Počeli su i rok koncerti u Beogradu (npr. prvi nastup Deep Purple u Bgd, Santana sa Earth, Wind and Fire kao predgrupom...) , izuzetno kvalitetan Newport džez festival sa sešn-ima u džez klubu Doma omladine itd... Frank Zappa! "Peaches en regalia" sam čuo prvi put sa svojih dvanaest godina – potpuni šok. Rok giganti tog vremena poput Led Zeppelin, simfo rok Yes, Pink Floyd, sve popularniji džez rok sa Miles Davisom, Corea, Hancock na čelu, Weather report (fenomenalni koncert u Bg- turneja 8.30 sa Pastoriusom), itd, itd, itd.

-Kako održavaš ravnotežu između zahteva koje nameće određena radio drama za koju biraš muziku i svog ličnog muzičkog ukusa?

Nemam nikakav problem tog tipa. Jednostavno ne razmišljam o tome. Kad se radi o primenjenoj muzici sve je podređeno krajnjem cilju (drami, predstavi, filmu...) i mora da ima svrhu da doprinese a ne da odmogne tom cilju. Naravno, ima scenarija koji mi se više dopadaju i tema koje više volim da radim, ali to je normalno u svakom poslu.

-Koja ti je omiljena radio drama od onih na kojima si radio?

Jedna ne postoji. Ipak sam za skoro dve i po decenije uradio preko šest stotina drama i imao privilegiju da radim sa svim relevantnim rediteljima i starije i mlađih generacija koji su sada već iskusni pozorišni i radio reditelji i koji su svi prošli kroz Studio 10 Dramskog programa kao kultnog mesta srpske kulture. Sigurno mi je u najlepšoj uspomeni period 1989-1992, kada sam i na međunarodnim festivalima imao uspeha sa rediteljem Darkom Tatićem i dramama "Život i delo Alfonsa Kaudersa", "Kako zabaviti gospodina Martina" B. Pekića, izvanredan dokumentarac o promeni pola "Zaudni vir", te "Sporedno nebo" Vaska Pope na švedskom jeziku koje smo radili u Finskoj i za koje sam komponovao muziku po pozivu njihovog radija. Dobili smo odlične kritike a i ponude drugih zemalja za gostovanja, no ubrzo su usledile sankcije i sve je to propalo.

-Komponovao si neke od najvećih hitova grupe Bulevar i Dejan Cukić i spori ritam bend ("Ja bih da pevam", "Nestašni dečaci", "Nebo jedino zna", "Letnje kiše"). U čemu je razlika između komponovanja za Cukića i za jednu radio dramu?

Razlika svakako postoji. Rad u bendu podrazumeva prepoznavanje i prilagođavanje kreativnosti svakog člana. Nije dovoljno da pesma bude dobra sama po sebi u muzičkom i tekstualnom delu, već je bend taj koji joj daje i vizuelni i zvučni identitet. Što je taj spoj iskreniji i skladniji to će i pesme zaživeti na koncertima i izdržati test vremena kod publike. Ja sam imao sreće da se neke od njih (Dečaci, Letnje kiše, Nebo jedino zna, Ja bih da pevam ...) i danas često čuju i vide u medijima i da publika voli da ih sluša na koncertima.

Kada radim primenjenu muziku i muziku uopšte koja nema komercijalni predznak osećaj je potpuno drugačiji. Tu sam sam i potpuno oslobodjen bilo kakvih ograda, kao slikar pred praznim belim platnom, i zaista uživam u avanturi koja se zove komponovanje i stvaranju onoga što predstavlja magiju zvuka i čiste muzike.

-Kako bi opisao razlike između rada jednog muzičkog saradnika na radio dramama različitih žanrova i za koji žanr najviše voliš da radiš?

U principu nema razlike. Razlike su u žanrovima, ali su postupci slični. Važno je  imati osećaj mere  i jasnoću kako rediteljskog tako i muzičkog postupka, onda žanr dobija svoj smisao i kvalitet. Nemam neke posebne favorite, možda su forme sa psihološkim faktorima zahvalnije za muziku, ali i dobru komediju je, s druge strane, teško napraviti pa predstavlja izazov.

-Čuli smo da voliš da igraš bilijar. Od kada datira ta ljubav i da li ima neke veze između filozofije bilijara i filozofije radija?

Da, volim bilijar, još u gimnaziji i kao student imao sam prilike da naučim osnove, a kasnije sam prilično usavršio i napredovao. Čak sam u Londonu stao i za snooker sto (zastrašujuće), a još uvek negde imam i snooker štap. No, sticajem okolnosti već dugo godina nisam igrao. Filozofija bilijara i filozofija radija – ne znam, možda neko pronađe neku vezu, ja je ne vidim.