Došlo doba da se radio proba

Zakasnili smo opet. Večeras, u okviru Noći muzeja koju možete još uvek posetiti (što zvuči nebulozno da je moguće posetiti nekakvu Noć, al ajde, noć je moćna, noć je velika, noć je voćna). Ove godine, dakle, ove noći, jedan od štandova ove moderne revijalne manifestacije zauzima i Radio Beograd, a taj se pot(pod) program zove Muzej zvuka. Inače, protiv sam ovog festivala jer je njegova suština da krade tuđe programe, sakupljajući ih pod svoj okvir koji je kao fora jer obraća pažnju na debilne, zastarele umetnosti koje postoje vekovima, a vi ko posetilac treba da ih ušmrčete onako u gradu za jednu noć. Dobra dosetka, mora se priznati, dobra reklama, ali sasvim kretenska, nefer prema organizatorima i kreatorima mnogih od programa koji su zahvaćeni u ovoj noćnoj šolji – neki od organizatora koji su dali novac za određene izložbe da bi ih organizovali čak nisu ni navedeni u programima Noći muzeja, iako njihove izložbe jesu. Posebno je tužan glas izveštača sa Noći muzeja koji pokušavaju da u par reči, zadihani, izveste o velikim temama - recimo izveštač sa izložbe nazvane Teslina soba, koji pokušava da zgura Teslu u taj format, pa ispada ko da mu neko drži pištolj na slepoočnici da bi privukao posetioce, inače krajnje ignorantne i nezainteresovane, da mu ugura ovaj događaj u glavu. Što bi bilo sasvim ok da se eventualno Tesla nije osećao kao da mu neko drži pištolj na slepoočnici, kao da sutra neće umreti. Ova žurba, večerašnja žurba, je spram te egzistencijalne žurbe krajnje besmislena.

Dakle, budalaština za jednu noć. Tako da me čudi oduševljenje radijskih voditelja, kao i navatanih posetilaca koji se kao čude otkuda u arhivi RB-a tolko materijala. Kao da istorija ne postoji mimo manifestacija, kao da vreme ne postoji mimo jedne noći, kao da nikad ništa nije postojalo. Tako da Radio noćas, očigledno, mora biti retro, neki entitet koji pušta Lolu Novaković, Arsena Dedića i slilne starovremenske stvari, jer ga tako noćas moramo percipirati. Neka bude tako! Čak i ako ste zakasnili na Noć muzeja, postoji jutro, postoji radio, postoji vreme, hvala Bogu, samo ako ste spremni da podnesete dosadu i samoću u svemu tome. Izbegnite Noć muzeja, dočekajte jutro života. Slušajte radio.

Radio kao instrument pobune na filmu

Mi ćemo sticajem okolnosti govoriti o radiju na filmu u subotu, 21. aprila, u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Predavanje je na temu Radio na filmu – instrument pobune. Takoreći: na predavanju će biti reči o filmovima u kojima radio ima važnu ulogu i obično se vezuje za izvor pobune, neprilagođenosti i ilegalne akcije u odnosu na mase koje su već prigrlile televiziju, film i ostale oblike zabave. Kao primeri i inspiracija za ispitivanje ove teme poslužiće jednako domaći i strani filmovi, a dva glavna primera su Pump up the Volume (1990, r. Allan Moyle) i Crni bombarder (1992, r. Darko Bajić). Predavanje počinje u 19h. Ovim povodom, pogledajte unapred odlični kratki dokumentarni film Krste Papića "Nek se čuje i naš glas" koji usred sveta nadobudnih profesionalaca slavi čistu ljubav amatera, slobodu oglašavanja i besprekorno ludilo.

Radio Marginalije ZEMALJSKI BEND ZAGORELO

Imate priliku da preslušate radio-emisiju (tačnije, fingiranu radio-emisiju) koju je za potrebe ispita na katedri za Pozorišnu i radio produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2008. godine. Gosti u ovoj emisiji bili su Siniša Jelovac i Branislav Jemč iz Zemaljskog benda Zagorelo, produkciju je radila Jelena Stojanović, snimanje i dizajn zvuka Damjan Dašić, scenario Ivan Velisavljević.

O Zemaljskom bendu Zagorelo možete se informisati na www.zagorelo.net a ima i dokumentarni film "Put do Visoke zemlje", ukucajte u Jubitou pa gledajte.

Srbija trans - dokument o nama

Posebno izdvajamo premijeru dokumentarne drame "Srbija trans", autorsko delo Pavla Dinulovića nastalo na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
  
"Ironično i surovo autor nas, kroz sećanja glavnog junaka, podseća na nemile, ali istinite događaje koji su obeležili 'transformaciju' i dešavanja u Srbiji - miting na Gazimestanu, inflaciju, NATO bombardovanje 1999. i političke promene 5. oktobra 2000. godine. Glavni junak u magnovenju putuje kroz vreme i kroz Srbiju", navodi se na sajtu Radio Beograda.
Uloge tumače: Radivoje Dinulović, Branko Topalović, Lazar Đukić, Nikola Lukić, Goran Grumić, Nataša Dinulović, Iva Stefanović, Luka Matković, Milan Anđelović, Aleksandar Manja, Marko Vidojević i Pavle Dinulović.

Tekst za dramu, dizajn zvuka i režiju potpisuje Pavle Dinulović.
Drama ide 28. aprila na 2. programu Radio Beograda u 18 sati, u okviru Dokumentarno dramskog programa (urednik Vladimir B. Popović).

April Is a Cruel Time

Pošto je Chris Duke najavila premijere i domaće radio rakije, ja, I. V. Rough, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, kao i obično zadužen sam za smaranje, visoku umetnost, klasiku, kanon, kurtoaziju... Elem...

Pogledajte čoveka na slici dole... Čak i u slikarskom viđenju Edvarda Munka jasno je da se radi o švaleru, ženomrscu, nihilisti, plejboju, brkatom naočitanku što zaveo je nekoliko žena i sa svima se sukcesivno poženio, a ko je o čemu pisao, o braku je pisao... Ivo Andrić priča da mu nije trebalo čitanje njegovih sabranih dela u mladosti, jer je to previše mračno i teskobno za te godine, osim što dolazi iz Švedske. A Radio Beograd nije imao druga posla nego da priredi retrospektivu radio drama rađenih po delima Augusta Strindberga. I za tu odluku im svaka čast!

Svake božje aprilske nedelje u 17h na talasima Radio Beograda 2 biće emitovana po jedna Strindbergova drama, ima njegovih izleta u nadrealizam, ima klasičnih dela, sve preporučujemo, a raspored je ovakav:

8. april: NA PUTU ZA DAMASK

15. april: VASKRS

22. april: GOSPOĐICA JULIJA

29. april: OTAC

Na staroga Strindberga prirodno se nastavlja još jedan Šveda, jedan od Strindbergovih najvećih fanova među umetnicima, sigurno ste čuli za njega, zove se Ingmar Bergman, a njegovo PITANJE DUŠE biće emitovano na Trećem programu 24. aprila oko 21h.

Još ću vam samo na dve stvari ukazati, zato što ću ih ja slušati. Prva je na programu 11. aprila u seriji "Radio igra", od 18.32h, zove se SKICE ZA BIOGRAFIJU a napisao ju je Vujica Rešin Tucić, jedan od najzanimljivijih neoavangardnih pesnika u Srbiji. Njegov život bio je usko vezan za Radio Novi Sad, pošto je tamo, kako kaže internet, radio u biblioteci, a potom bio i dramaturg.

I na kraju Orvelova 1984, koja ide 16. aprila u ponoć i deset minuta, a samo da vidim kako je toliki roman stao u dramsku minijaturu.

April u ušesu

Tokom narednog meseca, ljubitelji radio drame imaće priliku da čuju nekoliko premijera na talasima Radio Beograda od kojih izdvajamo radijsku adaptaciju drame „Internat“ Olge Dimitrijević, inače spisateljice pozorišnog komada „Radnici umiru pevajući“ koja je nedavno (relativno) premijerno igrana u režiji Anđelke Nikolić, a tekst je osvojio prvo mesto na konkursu Hartefakt fonda za najbolji savremeni društveno angažovani tekst u 2010. godini.

„Internat“ je svoju premijeru, kao pozorišni komad, imao na sceni pozorišta „Dadov“, 2009. godine, u režiji Jovane Papović. Radijsku adaptaciju ovog teksta koji će, u okviru serije Radio igra, biti emitovan 4. aprila, u 18 i 32, na 2. programu Radio Beograda, režirao je Miloš Jagodić, originalnu muziku je komponovao Dragan Mitrić, u pisanju songa koji predstavlja himnu mlekarskog internata, pored Olge, učestvovao je Ivan Velisavljević, a uloge devojčica i dečaka, trenutno zarobljenih u krugu stroge discipline mlekarskog internata u unutrašnjosti igraju Paulina Manov, Dubravka Kovjanić, Daniel Sič, Vladislav Mihailović, Suzana Lukić i Marijana Mihailović. Uloge direktorke i nastavnice odigrale su Dobrila Ilić (inače nedavno nagrađena za najbolju žensku radijsku ulogu u protekloj producentskoj godini Radio Beograda, za dramu „Priča babinog sina“) i Vesna Stanković. Narator koji jednom nogom stoji u Diznijevim crtaćima, a drugom šutira kolibrije u dupe oživljen je glasom Siniše Ubovića.
Dramu je za vaše uši snimio  Milan Filipović, u trajanju od 39 minuta.

12. aprila, u okviru serije Drama (2. program RB-a) u ukletom terminu od 18 i 32 čućete premijeru drame „Galerijeve vatre“ Miomira Petrovića. Kako se navodi na sajtu izdavača Petrovićevog romana, „ovaj istorijski triler o poslednjim danima rimskog imperatora Galerija Maksimijana s početka IV veka, koji se od dačkog govedara uzdigao do carskog dostojanstva, koristi elemente kriminalističkog romana i lirske proze, ali istovremeno secira psihološki profil jednog vladara, njegovo poimanje vlasti i njenog uticaja na čoveka koji je nosi.“ Ovo nije prva saradnja pomenutog autora (inače pisca jednog od najboljih domaćih romana o 90-im, „Lisičje ludilo“) sa RB-om, što dokazuje repriza radio drame "Osmeh nakaze ili Apendiks", koju ćete čuti 27. aprila, u seriji Zvezdani časovi. Kad smo kod ove serije, 13. aprila biće reprizno emitovana drama o Virdžiniji Vulf koju je napisala Marina Milivojević Mađarev. 9.aprila, na Hrvatskom radiju (Treći program), od 18h, biće emitovana radio drama reditelja i autora Zvonimira Bajsića, "Slike iz života jednog radiodramaturga", o kojoj na sajtu ovog Radija stoji da: "Radijski sladokusci tvrde da je ovo i radijska poetika autora".


U okviru serije Radioteka čija je koncepcija emitovanje radio drama prema delima klasika, 15. aprila biće premijerno izvedena drama „Otkrovenje“ prema delu Sime Matavulja, u 23 sata na 1. programu RB-a. 8. aprila, u ovoj seriji biće reprizno emitovana radijska adaptacija dela Dostojevskog, „Bedni ljudi“.

Što se premijera na Hrvatskom radiju (Treći program) tiče, izdvajamo dokumentarnu radio dramu iz serije koju uređuju Ljubo Pauzin i Grga Gračan, „Pavao Štalter - Njim samim". U ciklusu radijskih autoportreta, gostuje majstor animiranog filma rođen 1929., jedan od predstavnika Zagrebačke škole animiranog filma. Emisija počinje u 18 sati.

U repriznim terminima, na talasima Radio Beograda čućemo delo Dimitrija Vojnova „Velika bela zavera“ (zapravo radijsku adaptaciju njegovog pozorišnog komada o zaveri protiv Kurta Kobejna, originalno izvedenu u režiji Miloša Lolića, 2008. godine). Radio dramu je režirao Milan Jelić iste godine kada je izvedena u pozorištu, a glavne uloge igraju: Siniša Ubović, Nina Lazarević, Bojana Kovačević, Radivoj Knežević, Vladimir Cvejić i Nenad Ćirić. Repriza počinje u 18 i 32 na 2. programu RB-a.
 

Dan kasnije, u okviru serije Paukova mreža, u istom terminu, čućete reprizno dramu po delu Pitera Činija, „Slučaj Vendelin“.

Za kraj, ako ste dete, imate decu il samo balavite na radio, u seriji namenjenoj deci, čućete, između ostalog, reprizu jedne od melanholičnih i plemenitih radio drama Svetozara Vlajkovića, „Vozić“ (22. april, 12 i 15, 1. program RB-a). U drami o odnosu oca i ćerke, uhvaćenom u par zajedničkih dana obeleženih odsustvom majke, odlične uloge su ostvarili Tihomir Stanić (kao otac) i mala Jovana Mladenović (kao ćerka). Emisija je nastala 1997, pod uredničkom nakanom Vojislava Donića, a u režiji
Dugogodišnje rediteljke Radio Beograda Nađe Janjetović. Dramu je, u trajanju od 26 minuta, snimio Milan Filipović. „Kad sam bio mali, stalno sam želeo da imam takav vozić i da negde otputujem“, kaže otac ćerki dok kupuju povrće na pijaci, pa nalete na vozić. I još joj kaže: „Ima stvari koje nikada nisu skupe.“ Istina. Jedna od njih je pažnja dobrog slušaoca. Uvo uho mije!

Konkurs Dramskog programa BH Radija 1

Dakle, Dramski program BH Radija 1 je objavio taj konkurs za originalnu radio dramu svih žanrova na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku.
Stručni žiri dodeliće tri nagrade koje podrazumevaju pravo snimanja i emitovanja dotičnih drama.

I nagrada 1500 KM
II nagrada 1000 KM
III nagrada 700 KM

Pravo učešća na konkursu imaju svi građani Bosne i Hercegovine. Konkurs je anoniman. Radove potpisane šifrom treba poslati u tri primerka, a u posebnu kovertu ubaciti rešenje šifre. Autorstvo se dokazuje četvrtom kopijom. Tekstovi moraju imati najmanje 25 stranica kucanog teksta, odnosno 25.000 karaktera.

Konkurs je otvoren do 15. aprila 2012. godine.
Rezultati konkursa biće objavljeni 30. aprila 2012. godine.

Radove slati na adresu:

Dramski program BH Radija 1 (Za konkurs)
Bulevar Meše Selimovića 12, 71 000 Sarajevo

Kontakt telefoni: 033 46 39 46

Srećno i pišite!