Kratka knjiga Tomislava Gavrića o estetici radio drame više je poetsko veličanje (manifest) radio drame kao medija nego što može poslužiti kao pedantan vodič za buduće radijske stvaraoce. Nalik ranim radovima estetičara i teoretičara filma, Gavrićeva knjižica polazi od osnovnog pitanja kakva je priroda radio drame kao medija i nastoji da uspostavi razlike između ovog i drugih, srodnih, medija (na prvom mestu pozorišta, a zatim i TV drame i filma), da bi naposletku, naravno, završila sa veličanjem svog predmeta koje će svakome, iole sklonom radio drami, delovati kao pesma za uši.
Na prvim stranicama knjige, analitički je pretreseno sve ono što radio dramu čini zasebnom vrstom na planeti, a za svaki od njenih elemenata (govor, muzika, zvučni efekti) navedene su odlike koje njihovu upotrebu za građenje radio drame čine posebnom u odnosu na njihove ranije umetničke funkcije. Tako budući radijski pisci mogu pronaći ako ne recept a ono inspiraciju u Gavrićevim opisima posebnog značenja i upotrebe svakog od ovih elemenata.
Dalje, u knjizi se traži poseban prostor za radijske signale i njihov prijem u slušalačkoj glavi. Tako se prirodno nameće poređenje sa snom, a Gavrić nudi i sliku kuće kao mesto koje je svakom čoveku poznato – ujedno prostor za svakodnevni život i pozornica sećanja, psihičke potpore ili okidača za nekakve ponore duše. Na prvom mestu kuća kao prostor intimnosti, prema Gavriću, srodna je radiju koji na sličan način osamljuje čoveka i vraća ga njegovim unutrašnjim slikama. Kaže lepo: „Radio će vam uspostaviti samoću.“
U odeljku knjige koji se bavi „teorijskim osnovama radio drame“, autor opisuje odabrani medij kao diskurzivnu umetnost. Odbacujući ilustrativnost i naturalizam, u više navrata Gavrić naglašava odliku i sposobnost radio drame da, iako se koristi dijalogom, realističkim zvukovima i ispovednim tonom, konstantno prevazilazi pojedinačne kontekste izrečenog i predstavljenog usmeravajući slušaoca na neku vrstu kosmičkog prostora u kom sagledava svoje biće u svetu i uspostavlja paralele i odnose sa diskursima koji u određenoj drami konkretno nisu ilustrovani (i ne moraju biti).
U svakom slučaju, prelazim odmah na sam kraj knjige pod naslovom „Praktični aspekti“ koj je možda i najbolji, a gde se radio drama hvali na sva usta kao medij bogom dan koji nas sve maltene vodi pravac u kosmos!
Evo prilažem par citata:
1. „ Emitovano u etar radio-dramsko delo nije samo ’ştvar’ za jedno veče, još manje sredstvo kolektivne ceremonije, predstava u stolici. Efekti radio drame protežu se do u beskonačnost, ona nema kulise.“
2. „Maršal Makluan kaže da je uho hiperstatično u poređenju sa neutralnim okom, ’uho je netrpeljivo, zatvoreno i isključivo dok je oko otvoreno, neutralno i asocijativno. ’ Nasuprot tome Bašlar tvrdi da vid kazuje mnogo stvari odjednom, dok uho vrši razumniju selekciju.“
3. „Glavni princip dramaturgije (radijske, prim. Prev.) jeste: svaki eksperiment je dopušten ako ima smisla.“
4. Radio dramom je mogućno ponovo vaspostaviti izgubljeno jedinstvo grčkih protagonista koji su igrali svoje uloge pod maskama.“
5. „Radio drama je sveta golina!“
Da li mozda znate gde se moze pronaci ova knjiga? Unapred hvala.
ReplyDeleteZaista nisam sigurna. Ako se dobro secam, pronasla sam je u nekoj starinarnici, ali pretpostavljam da se moze naci i u biblioteci.
ReplyDelete