Režija: Zoran Rangelov
Glume: Vladan Živković, Branislav Platiša, Dragomir Čumić Čuma, Božidar Stošić i drugi
Proizvodnja: Radio Beograd, novembar 2006.
Povodom smrti Zorana Popovića, dugogodišnjeg dramaturga i urednika dramskog programa, Radio Beograd emitovao je danas, u standardnom terminu od 18.32, „Prvi detektivski zadatak Adama Kuburovića“, u seriji „Paukova mreža“, koju uređuje Melina Pota Koljević i u kojoj se daju drame kriminalističkog i horor žanra, a koju je pokrenuo upravo Zoran Popović.
Propustio sam prvih par minuta pa nisam ukačio ko je Adam Kuburović, inače glavni junak i detektiv u ovoj drami, ali ako je po drugim književnim delima Zorana Popovića, reč je o beogradskom advokatu, detektivu u Popovićevim romanima Ruska ikona, Pirejska krčma, Bogomoljka... Kuburović u prvom detektivskom zadatku istražuje slučaj „razmene“ žena i pokušaja ubistva koji se događa među beogradskim kockarima, koliko sam shvatio, 1940-ih godina. Kuburović traži istinu o Aleksandru – Saši Sjedovu, za kojeg se ispostavlja da ima drugo ime, što Kuburović sazna kada dođe do paralizovanog starca, „oronulog kao i kuća u kojoj živi“, a kojeg je upravo Sjedov upucao u leđa nakon kockarske partije tokom koje su žene bile ulog. Pominje se tu i UDBA, Slobodan Jovanović, kraljevska obaveštajna služba Jugoslavije, i niz drugih začina uobičajenih za yugo treš krimiće.
Dramaturška situacije je situacija istrage, što će reći: glavni junak ide od jednog do drugog lika u potrazi za informacijama, od svakog doznaje ponešto, neki ga lažu, neki mu govore istinu, i tako sve do kraja, kada već neki slučaj ili akcija razreše ili ne razreše misteriju. Na tom planu u ovoj radio drami nema ničega originalnog, kao ni u pripovedanju klasičnim postupkom voice-overa, karakterističnim za američke detektivske, noir filmove 1940-ih. Pripovedački glas je na radiju nekako zicer kad god treba rešiti komplikovanu dramsku situaciju ili dati slušaocu određene informacije o priči: ako narator naprosto prepriča te situacije, stvar je rešena. To, naravno, nijednog dramskog pisca za radio, uključujući i moju malenkost, nije odvratilo od voice-overa. Štaviše, u detektivskom žanru narator je utemeljena konvencija, pa i u ovoj drami on doprinosi atmosferi misterije i zavere, vezuje slušaoca za glavnog junaka, daje mu glas, koji je uvek dobro čuti kod detektiva, jer ih u krimi literaturi jedne od drugih razlikuje upravo taj glas, specifična ličnost, osoben pristup rešavanju slučajeva, a čim imate voice-over stvar se, uglavnom, događa u prošlosti, neko vam nešto prepričava i objašnjava iz prvog lica, i samim tim vreme i subjektivna verzija priče počinju da igraju presudnu ulogu u naraciji. U ovoj drami i muzika doprinosi upravo tom osećanju nekog davnog vremena u kojem je zagonetka postavljena.
Na kraju, pošto sam, kao invalid, naročito osetljiv na oštećene i hendikepirane likove u književnosti, na filmu, pa tako i na radiju, ne mogu a da ne primetim brzpotezno rešenje kojim se starac u invalidskim kolicima koristi kao misteriozni negativac koji iza sebe krije tešku „istoriju“, ili iz misterioznih razloga pokreće istragu (setite se kako počinje The Big Sleep Hauarda Hoksa: general Sternvud, čovek u kolicima sa uobičajenim ćebetom preko nogu, zove Filipa Marloua da navodno razreši dugove generalove ćerke, a zapravo je generalov motiv nešto drugo). Šta je to što tera pisce, filmaše, pa čak i autore stripa Alan Ford, da u starim paraplegičarima vide tajanstvene zaverenike i dvolične agente, objasniću u svom daljem naučnom radu, ako ne padnem u kolica i ne ubiju me špijunske službe za koje radim.
Sve u svemu, „Prvi zadatak Adama Kuburovića“ korektna je detektivska drama u seriji „Paukova mreža“, koja se ni po dobru ni po zlu ne izdvaja iz repertoara Radio Beograda. Osim po autoru, izuzetno zanimljivom Zoranu Popoviću.
On je bio pisac gomile treš kriminalističke literature, i svaki pravi ljubitelj, da ne velim istraživač palpa, pulp fictiona, paklenog šunda, moraće da se pozabavi makar romanom Stršljen po kojem je Gorčin Stojanović snimio istoimeni film (na scenariju su radili Faruk Begoli i Srđan Koljević, i bilo bi zanimljivo čuti kako je tekao rad na ovoj adaptaciji).
Osim Stršljena Popović je napisao više krimi romana, među kojima su Bogomoljka, Ruska ikona (u kojem se takođe pojavljuju Sjedov i Adam Kuburović), Pirejska krčma, Kopča, kao i niz romana za mlade, sa Tanjom kao glavnom junakinjom, u serijalu „Tanja na tragu“: Crni Milutin, Znak satane, Otmica velikog šmekera, Čika Mirašev pas.
Više o Zoranu Popoviću na:
Žika Mitrović je radio jednu od verzija scenarija za adaptaciju STRŠLJENA u kojoj je Adam Kuburović čini mi se bio prisutan kao lik. Mislim da je taj scenario dostupan u biblioteci Fakulteta dramskih umetnosti.
ReplyDelete