Oct 2, 2012

LJULJAŠKA SA RADIJA NA FILMU

Prošlo je dva mjeseca našega odmora i sada je vrijeme da vratimo blogu funkciju. Najljepša vijest u tom smislu jest da su drugarice Ana Ivanović i Tamara Drakulić, inače posjetiteljke i našega predavanja u Domu omladine na temu "Radio u filmu kao instrument pobune", odlučile da se pobune putem instrumenata radija i filma i snimile - šta?

Ana Ivanović i Tamara Drakulić, prva kao scenaristica a druga kao redateljka, i obadvije kao glumice, snimile su dugometražni film "Ljuljaška", inspiriran njihovom istoimenom radio emisijom.

U filmu, bit će, ima svega što volimo mi poremećeni mladi: Amerika, road movie, nezavisna produkcija, low budget, radio, žena reditelj i žena scenarista.

Evo zvaničnog priopćenja:

"Ideja za film je nastala iz muzičke radio emisije na nezavisnom internet radiju, Novi Radio Beograd, koju su vodile Ana i Tamara.

U nedostatku tema, njih dve su odlučile da lažu da se nalaze u Americi. Puštajući različite zvuke, kao i muziku karakterističnu za područja kroz koja navodno prolaze, pokušale su da dočaraju svoje imaginarno putovanje.

Tamara je rediteljka, Ana scenaristkinja, pa je bilo prirodno da požele da naprave i film. Bilo je teško ubediti bilo koga da je sa tako malim budžetom koji su zamislile uopšte moguće snimiti dugometražni film, a posebno u Americi. U produkciji nezavisnoj od bilo koje fondacije ili ministarstva, kao svaka prava avantura, nastao je radio road movie "Ljuljaška".

Putem 66, ”majkom svih puteva”, Ana i Tamara započinju svoju potragu za omiljenim muzičarem Džekom Oblivianom, legendom garažnog rokenrola. Kanjoni Arizone, teksaške prerije, prašnjavi putevi Oklahome, stenovite obale Pacifika, crno bluzersko srce Memfisa, i lavirinti Las Vegasa, stvaraju magičnu igru svetlosti kroz koju nas film ”Ljuljaska” na veoma šarmantan način vodi.

Premijera filma "Ljuljaška" zakazana je za 3.oktobar u 21h u Dvorani kulturnog centra u Beogradu."



Dođite, dakle, sutra u DKC oko 21h da gledamo. Za naš blog Ana Ivanović poslala nam je i jedan lirski uvod u priču o tome kako je sve nastalo. Posle njene ispovjedi imate i trejler. Bujrum!

LJULJAŠKA PRIKVEL

Sećam se da je bilo toplo napolju, letnje toplo, vozila sam se taksi brodićem preko Save, od Ade do bloka 70. Sa Milošem, Jelenom i bajsevima. Pričamo o tome kako ćemo da se vozikamo po Novom Beogradu i ja pričam kako ću da idem na faks bajsem godinama, ali eto tek tog dana odlučili smo da se zaputimo na dalek put i do biblioteke na mom faksu i do biciklističke staze ‘sa one strane’. Bio je to preduzimljiv dan. Divan sunčan dan, zagušljiv vazduh od motora čamca koji bruji. Uz tu silnu buku i ugljen dioksid na mirnoj reci, podjednako mirnoj kao i moj život tih dana, čula sam svoj telefon i javila se. Tamara uzbuđeno priča, ne stavlja tačke između rečenica, ja tek uhvatim po koju reč : NJujork, hoćeš, film? Stižemo na obalu, sa telefonom pod ramenom i bajsem u rukama, spuštam se na čvrsto tlo: Da li hoću da idem u Njujork da snimam film? Još jedna od onih suludih akcija, ali toliko suludih da je moguće da se ostvare. Naterala sam se da ne odgovorim odmah, iako je bilo potrebno da uložim minimalni napor i prevalim preko usana ono što smo obe znale da ću reći. Javiću joj, moram malo da razmislim. Zašto Njujork? i o kakvom filmu se radi?

Nekoliko nedelja, meseci ranije (nisam dobra sa vremenom, možda i nekoliko dana ranije ?) u ”Ljuljašci” (radio emisiji na Novim radio Beogradu koju je Tamara vodila jedno godinu dana pre nego što sam joj se ja priključila) smo bile u Njujorku. Spontano smo smislile mokumentari fazon - mi putujemo u Njujork i prenosimo Ljuljašku iz Amerike. Nekoliko emisija smo se spremale za putovanje, pričale o pakovanju, koliko para, gaća ko nosi, gde idemo i šta ćemo posetiti. Istripovale smo se do kraja i stvarno sam bila u putnoj groznici. Možda zato što nisam putovala nigde godinu dana i to je, sa moje strane, dodatno zagrejalo čitavo tripovanje. Bilo je zabavno puštati slušaoce (prijatelje) da se raspituju o putovanju, žele nam srećan put, šalju pare za ajpod.. U sledećoj Ljuljašci, nas dve smo u Njujorku. Internet tehnologija pa ne zvuči toliko komplikovano. Puštale smo jutjub snimke sa Njujorških ulica, policijsku sirenu, pričale o dogodovštinama, koga smo upoznale (ruskog mađioničara) i sl. Kesama i sličnim efektima proizvodile smetnje.. Na fejsbuku dobijamo poziv da posetimo Tamarinu drugaricu u San Francisku. I super smo se provele. Što je i poenta Ljuljaške. Da nama bude zabavno. Doduše, ne u Njujorku, ali u Beogradu, u sobičku u centru gde se tada nalazio radio.

Slegla se prašina… na mom koferu na vrhu ormana. Nastavila sam uobičajeno životarenje. Doručak, ručak, večera. Učenje, bajs, učenje. Međutim, energija koju smo uložile u tripovanje oko Njujorka nije mogla tek tako da se ugasi. Danima, nedeljama kasnije, Tamara se našla pred problemom nalaženja teme za svoj diplomski film. U tom trenutku, nerešiv problem, dok ne spojiš dva i dva. Spontano, i sa više strana u isto vreme (kao i kad se otkriva neki epohalni pronalazak, u istom trenutku se otkrije na više mesta na zemaljskoj kugli), došli smo do istog zaključka - hajde da snimimo film o dve anonimus voditeljeke nekog tamo internet radija kako lažiraju svoje putovanje u Njujork, a na kraju u Njujorku i završe!

Vraćamo se na obalu reke. Zaklapam mobilni telefon. Ja na bajsu. Prolazim mojim omiljenim delom Ade. Kad se ide od Save preko golf terena, engleska zelena trava, četinari prave hlad tu i tamo, a nigde nikoga. Topli vetar. Znala sam šta ću odlučiti, samo još malo da razmislim oko toga da ja treba i da glumim u filmu. Ma, idemo u Ameriku!



No comments:

Post a Comment

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...