VASJA STANKOVIĆ - Prva nagrada za dramu "LUCIDA INTERVALA"

Kako javlja sajt Radio Beograda, a povodom Dana radio drame, sutra u Kamenoj sali RB, u podne, biće uručene godišnje nagrade radiofonskim stvaraocima. Nas je posebno obradovala sledeća vest:

"I ove godine biće uručene nagrade pobednicima tradicionalnog Javnog anonimnog konkursa Radio Beograda za najbolju radio-dramu na koji je pristiglo ukupno 159 radova. Prvu nagradu za originalnu radio-dramu dobilo je delo "Lucida intervala", autora Vasje Stankovića."

Vasja Stanković naš je drug, saborac i muzičar, jedan od najtalentovanijih mladih dramskih pisaca koje poznajemo, a povremeno piše poeziju, prozu i eseje, što možete čitati na njegovoj stranici: http://www.facebook.com/vaskezzovirezovi

S leva na desno:
laureat Vasja Stanković, urednik bloga Ivan Velisavljević,
iza: sjajan pevač i klavijaturista Miloš Gašić.
Photo by S. Dugonjić

Zamolili smo Vasju da nam napiše nešto o nagrađenoj radio-drami i, uopšte, o svom shvatanju radija. Evo šta nam je poslao:

Još od prvih studentskih dana osećao sam da će život umetnika biti pun izazova, neizvesnosti i odricanja. Tada mi se činilo, a danas se ispostavlja da sam bio u pravu, da će pisac uvek morati da bira između stvaralaštva i života, naročito ukoliko je Srbija njegovo prirodno stanište. Naša neorganizovana i apsurdna svakodnevnica prepuna je prepreka za umetnike svih profila, te samo od njihove strasti, upornosti, a mnogi bi rekli i ludila, zavisi da li će ikada imati mogućnosti da stvaraju svoja dela. Ukoliko su umetniku ponuđeni izbori između talenta i praktičnosti, mašte i tržišta, duhovne slobode i društvenog statusa – zašta se opredeljuje? Koliko je od svoje stvarnosti spreman da žrtvuje zarad svoje fantazije?

U radio-drami “Lucida intervala” na komičan način sam se bavio revolucijom domaćih muzičara i njihove publike, koji su po prvi put u istoriji beskompromisno ujedinjeni postupkom mladog heroja; on predstavlja raskrsnicu ljudske svesti u informacionom dobu,  ali još važnije od toga - kulminaciju nemoći i nezadovoljstva iskrenog umetnika. Njegov ultimatum je vrisak, skok u nepoznato, kratkotrajan napad ludila, ili baš naprotiv - kratkotrajni povratak razuma. Borba u koju je poveo hiljade istomišljenika može biti besmislena, ali za pravog umetnika takvi su i gorepomenuti izbori. Jer onda kad stvaralaštvo ne može biti sastavni deo njegovog života, život sam po sebi gubi svaki značaj. 

Divim se radio-drami kao formi koja u trenucima masovne opsednutosti vizuelnim, očiglednim i tehnološki naprednim ostaje dosledna svojim moćnim audio-narativnim sposobnostima. Ona primorava slušaoca da konstruiše i eksperimentiše, čineći da se oseća kao aktivan učesnik u kreativnom procesu. Upravo zbog toga je “Lucida intervala” pisana za ovaj medij; želeći da publici što jasnije približim prizore opšteg jedinstva, hrabrosti, nadahnuća, ali i prizore potpune nemoći, frustracije i nezadovoljstva, opredelio sam se za dramski oblik koji će joj omogućiti da u mašti gradi svet u kome se odvija radnja ove radio-drame. Na taj način će svaki slušalac na kratko postati stvaralac izdvojen iz stvarnosti, i možda će potom, makar samo na intuitivnom planu, bolje razumeti položaj umetnika u radio-drami, a i uopšte.