RADIO-DRAME SRĐANA VUČINIĆA

Redakcija Dramskog programa Radio Beograda odlučila je da ovog meseca za reprizni repertoar odabere tri radio-drame Srđana Vučinića emitovane u okviru serije "Zvezdani časovi", posvećene biografskim dramama. U prethodne tri sedmice, petkom od 18.32h, imali smo prilike da slušamo Srđanove drame "Dragutin Ilić", "Princ Đorđe Karađorđević" i "Siroti Jorik - Miloš Crnjanski", te smo odlučili da autora pozovemo da za naš blog napiše nešto o svom pisanju za radio.

Osim kao autor radio-drama, Srđan Vučinić nam je zanimljiv i kao jedan od retkih, ako ne i jedini, koji o filmovima piše eseje u onom već pomalo zaboravljenom smislu, koji je naglašavao Adorno, smeštajući esej/ogled u međuoblike naučnog i književnog, subjektivnog i objektivnog. Tri Srđanove knjige, "Kraljevstva i izgnanstva", "Rađanje kentaura" i "Crno u koloru - Crni humor u srpskom filmu" (sa Vladanom Matijevićem), sastavljene su od eseja o filmskim rediteljima i njihovim poetikama, filmskim fenomenima i meditacijama na razne teme koje gledanje određenih filmova podstiče. U Srđanovom slučaju, reč je pre svega o autorskom art filmu, rediteljima poput Andreja Tarkovskog, Ingmara Bergmana, Živojina Pavlovića, u šta se uklapa i Srđanovo učešće u organizaciji Festivala autorskog filma.

Ako niste slušali radio-drame Srđana Vučinića u repriznim terminima, na sajtu Radio Beograda možete pročitati tekst drame o Milošu Crnjanskom i preslušati je, istina, u nešto lošijem kvalitetu zvuka i u mp3 formatu. Linkovi su ovde:

Tekst:
http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=54724&Itemid=81
Audio:
http://www.radiobeograd.rs/download/drame/Premijere/drama2701.mp3

A sad dajemo reč drugu Srđanu...

 Radio drame u seriji “Zvezdani časovi” pisao sam s jasnom namerom da, pored biografije date ličnosti, istražim i neka izmenjena stanja svesti, odnosno mogućnosti njihovog transponovanja, za šta je radio možda najadekvatniji medij. Tako sam u drami o Dragutinu Iliću u središte stavio njegova mistička i okultna iskustva (o kojima je on svedočio u spisima Priviđenja i Moja ispovest); u drami posvećenoj princu Đorđu Karađorđeviću neke biografske činjenice nadogradio sam i objedinio domaštanim motivom hipnoze (i dobne regresije koja se, katkad, tom prilikom odvija); dok sam u drami o Crnjanskom jedan motiv i epizodu iz knjige Kod Hiperborejaca proširio u pravcu sagledavanja prošlosti iz perspektive hipnagogičkog iskustva (specifičnog stanja polusna o kome su, beležeći vlastite doživljaje nadahnuto pisali i Po i Kafka).

Kao medij lišen svega suvišnog (nalik borhesovskom slepcu prinudno upravljenom ka samim suštinama), radio mi je poslužio i da egzistenciju konkretne ličnosti barem na trenutak osmotrim u svetlu drugačijem od onog koje nam pružaju istoriografija i svakodnevno iskustvo.