IVAN GLIŠIĆ - "PLASTIČNO LICE"

Sutra (5. decembra) na 2. programu Radio Beograda, u okviru serije Radio igra biće premijerno emitovana radio drama "Plastično lice", prema romanu Ivana Glišića, a u dramatizaciji Ivana Velisavljevića.

Ivan Glišić čija su dela ranije dramatizovana za radio (“Čizme slobode”), ovako je, na naš poziv, najavio sutrašnju premijeru:  

“Roman o potrazi za indentitetom, napisao sam 1989., objavio 1990. Inspiracija su mi bili životi mladih muzičara i klasična muzika. Čitao sam kako moraju satima da vežbaju, roditelji im ne dopuštaju druženja, da ne povrede prste ili da im dečje igrarije ne odvuku pažnju od muzike. Dakle, život pod staklenim zvonom. A poznavao sam neke mlade muzičare iz šabačke Muzičke škole, ali i iz Muzičke akademije u Beogradu, koji su mi pričali o sebi i želeli da budu malo poput običnih mladih ljudi, u običnoj koži. I tako sam napisao ‘Plastično lice’, o malom Tomici, koji prvi put kreće sam autobusom, u Metropolu, da kupi ploče Rahmanjinova. Dolazi do sudara, svi izginu, samo Tomica ostane živ, i plastičnom hirurgijom mu izgorelo lice rekonstruišu na sliku i priliku jednog poginulog dečaka. Tomica po oporavku kreće u rodno mesto, s tuđim licem, i tuđim ispravama, s namerom da svojim roditeljima sve ispriča. Ali, igrom slučaja, prolazi pored groblja, vidi da su mu roditelji od njegove smrti napravili veliki biznis - prodaja majica s njegovim likom, ploča, kaseta... Njegov povratak pokvario bi njihov biznis. I Tomica odluči da nastavi život kao nastradali dečak, koji je bio mladi barmen u jednom kafiću. Roman je 1990. dobio Diplomu Politikinog zabavnika, za delo o mladima. Pisao sam stilom toka svesti, s primesama fantastike, uzimajući za uzor stil Džemsa Džojsa i Tomasa Mana... Kad se roman pojavio, mnogi maturanti i studenti su mi pisali i obaveštavali me da su ovaj roman uzimali za maturski rad, ili za seminarski. Drugo, dopunjeno izdanje pojavilo se 2010. i bilo takođe izvanredno prihvaćeno od strane novih generacija...”

Dramu je režirao Miloš Jagodić, a glume: Siniša Ubović, Uroš Jovčić, Milica Zarić, Lepomir Ivković, Dobrila Ilić, Dejan Čavić, Dragomir Čumić, Miodrag Milovanov i Branislav Platiša.

Muziku za dramu je odabrao Dragan Mitrić.

Uključite radio u 18 i 32.

IVAN VELISAVLJEVIĆ - "POVRATAK ZMAJA OD NOĆAJA"

Večeras na Radio Beogradu 2 u 18.32 biće emitovana premijera radio-drame Ivana Velisavljevića "Povratak Zmaja od Noćaja". Evo šta je autor, tj. moja malenkost i koža, imao da kaže povodom tog događaja.

Drama je nastala na poziv Meline Koljević, urednice "Zvezdanih časova" na RBG, serije koja se bavi biografijama poznatih ličnosti. Izabrao sam Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja, jer mi je priča o njegovim poslednjim danima, u periodu pred Drugi srpski ustanak, zvučala taman kao pekinpoovski vestern, s jedne strane, kao priča o mitskim herojima čije vreme je prošlo i koji se ne snalaze u novim okolnostima, i kao priča o dve jake individualnosti na suprotnim stranama, u istorijskom periodu popriličnog haosa, što je nalik neopekinpoovskom vesternu Milijusa i Hila "Džeronimo: Američka legenda". Takve priče dobro sam poznavao i bio mi je izazov da se u njima ogledam, a činilo mi se da su politički relevantne u ovim danima balkanske razonode u temama nacije, heroja, istorije i žrtve. Osim toga, prostor Mačve i Podrinja, kao granica između Srbije i Bosne, bio mi je blizak ne samo jer sam u njemu odrastao, već i zbog jezika kojim se tamo govori(lo), ali i upravo zbog simbola granice koji ima presudnu ulogu u formiranju mitologije vesterna.

Dakako, kada promešate sve ove sastojke, nacionalistički sentiment naprosto sam izbija u prvi plan. Mitski heroji, ratnici, a neprijatelji koji se razumeju, bili su deo fašističkih fantazija Džona Milijusa i Ernsta Jingera, i uhvatiiti se u koštac s tim, a sa sasvim suprotnim ubeđenjima koje imam u stvarnosti, značilo je rizikovati, videti da li je uopšte moguće takvu formu, teme i milje, tretirati problemski, napraviti odmak od kvazimitskih pretenzija i istorizovati celu priču, smestiti je u konkretne istorijske okolnosti, a sve vreme, zapravo, brehtovskim zahvatom govoriti o sadašnjosti. Uopšte nisam siguran da sam u tome uspeo, da mi se tekst, forma i asocijacije koje ona podrazumeva, nisu oteli kontroli, i da se ovakva priča ne može čitati kao simpatija za "heroje", Muške Ratnike koji se žrtvuju za Nacionalnu stvar. Štaviše, biću zadovoljan ako postoji bar mala problematizacija takvog univerzuma.

ZVEZDANI ČASOVI (Radio Beograd 2 – 18.32)

Ivan Velisavljević: POVRATAK ZMAJ OD NOĆAJA (premijera)

Kratak sadržaj: Drama se bavi sudbinom Stojana Čupića, junaka poznatog pod imenom Zmaj od Noćaja, koji se vraća u Srbiju iz izbeglištva nakon Prvog srpskog ustanka, s namerom da još jednom pomogne u organizovanju ustanka, ovog puta Milošu Obrenoviću. Narod se, u međuvremenu, podelio, mnogi su shvatili da je bolje da podnose Turke nego da izlažu svoje porodice velikim stradanjima ukoliko se ponovo odluče na ustanak. Zbog toga su neraspoloženi prema Zmajevom povratku i njegovim namerama. Na drugoj strani, među Turcima, takođe vlada podeljenost - janičari haraju Srbijom, pale i ubijaju koga stignu, a zvanična vojska pod komandom Ibrahim-bega pokušava da ih obuzda i obezbedi mir carstvu koje počinje da se ljulja. Zmaj od Noćaja shvata da će ga njegovi Srbi radije izdati Turcima nego da rizikuju još jedan rat i janičarska divljanja. I sam uviđa da njegov ulog nije samo sopstveni život, pa se odlučuje na vrhovno junaštvo - predaje se Turcima, samog sebe žrtvuje da bi spasao svog sina i druge ljude daljeg stradanja. Takva odluka spojiće dva poštena čoveka koji pripadaju nekim prošlim, herojskim vremenima - sa srpske strane Stojana Čupića, a sa turske plemenitog Ibrahim-bega koji nije sklon izdajama, prevarama, zamkama i koji želi da ratuje samo otvoreno, da ide kao "junak na junaka" i koji se zaista divi pravoj hrabrosti i čojstvu Zmaja od Noćaja.

Uloge tumače: Miodrag Milovanov, Nebojša Kundačina, Vladan Živković, Siniša Ubović, Branislav Platiša, Bojan Žirović, Andrej Šepetkovski, Snežana Kovačev i Petar Mihailović.

Lektor: Nataša Šuljagić Muzički saradnik: Predrag D. Stamenković Ton majstor: Dejan Ivanović

Reditelj: Zoran Rangelov

Urednik serije: Melina Pota Koljević.

Sav Taj Glumac na jednom mestu

Nema radija bez glumca i zato vam preporučujemo zanimljiv video eksperiment pod nazivom "Sav Taj Glumac".
U pitanju je živa baza kraktih "video pisama" kojima se predstavljaju domaći glumci. Za sada je ovaj eksperiment tek u začetku, a postojeće video snimke možete pogledati na YouTube kanalu "Sav Taj Glumac" , na Facebooku kao i na Twitteru.

DIMITRIJE VOJNOV - "ULOGA MOJE PORODICE U RATU SVETOVA"

U ponedeljak 5. novembra, narodski rečeno: sutra, kada otkuca 18.32h, uključite Radio Beograd 2 i slušajte premijeru radio-drame Dimitrije Vojnova Uloga moje porodice u ratu svetova.

Drugu Vojnovu pristupili smo sa zamolbom da najavi svoju dramu na Radio Radaru, što je on predusretljivo učinio, i za to mu ide velika hvala s naše strane. Ovim nastavljamo ekskluzivnu praksu ovog bloga da sami autori radiofonskih dela sažeto i efektno kažu šta su imali na umu prilikom pisanja/režiranja  i kako vide sadržaj, formu i poentu svojih dela.

ULOGA MOJE PORODICE U RATU SVETOVA je radio drama nastala iz moje želje da adaptiram jednu od kanonskih postavki naučne fantastike za srpske uslove. Kad kažem kanonskih mislim ne samo po tome što drama govori o dolasku vanzemaljaca već i po tome što je RAT SVETOVA u režiji Orsona Velsa posle premijere na američkom radiju izazvao senzaciju i smatra se jednim od najuspešnijih odjeka nekog naučnofantastičnog dela u istoriji žanra. U tom smislu, zanimalo me je poigravanje ovom temom i kao kreativnom inspiracijom i kao idejom na nivou artefakta. Za razliku od Velsa koji je svoju adaptaciju bazirao na konceptu lažnih izveštaja sa radija, u mojoj drami okosnicu čine reakcije jedne stereotipne srpske porodice iz serija Siniše Pavića na medijsku sliku dolaska vanzemaljaca. Želeo sam da prepletem pop kulturni otisak srpske porodice sa nekim frustracijama koje u tom mediju nisu prikazane i jednom žanrovskom situacijom koja je vrlo pouzdan lakmus. Nadam se da će ova drama biti zanimljiva slušaocima. 

Iako izvorno pisana za Radio Beograd, u međuvremenu je adaptirana u ispitni rad iz Televizijske režije na Fakultetu dramskih umetnosti. Ekranizaciju te drame možete pogledati ovde:

JOVANA PAPOVIĆ - "NOĆ"

Jovana Papović veoma je zanimljiva mlada osoba i rediteljka, govori jezike, dobija nagrade, režira u pozorištu, a katkad i na radiju. Obratite pažnju ako vidite da je nešto režirala i pogledajte, nećete pogrešiti (na primer, već smo na ovom blogu najavljivali radijsku verziju sjajne drame Olge Dimitrijević "Internat", koju je upravo Jovana Papović režirala u pozorištu "Dadov").

 Danas u 18h na talasima Radio Beograda 2 reprizira se Jovanino dokumentarno-dramsko radiofonsko delo "Noć". Drugaricu Papović zamolili smo da nam tim povodom napiše nešto za nas blog i kratko najavi svoju radio-dramu, što je ona i učinila, a mi joj se zahvaljujemo.

"Noć" je dokumentarno igrana radijska forma - kolaž Mopasanove pripovetke "Noć" i beogradskog noćnog života. Praveći paralelu između Mopasanovog korišćenja fantastike, odnosno upliva nadrealnih događaja u realan život jednog mladića koji se patološki plaši dana i živi samo noću, trudila sam se da govorim o dokoličarenju i apatiji u Beogradu, o mladim ljudima ili o onima koji nisu više toliko mladi ali žive kao da jesu i oklevaju da se suoče sa obavezama, sa odrastanjem, sa odgovornošću... Danju spavaju i žive noću... Ta noć i taj strah od suočavanja gutaju glavnog lika.

Drama je snimljena 2009. i bila je moj diplomski rad na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Stežu lanci novembra, sve više, od mokrih čizama i kiše

Počeo je studeni studeni, i liju nam teške novembarske kiše, kako je to lepo napisao Brega a otpevao Alen koju godinu pre nego je Axl Rose realizovao svoje kič fantazije o video-spotu sa svadbarskim motivima i jesenjom kišom. Pošto će vas neko sigurno izneveriti, neka vam radio tandrče naglas, pa kome čvarci kome droždina.

S tim u vezi, najpre treba reći da dva člana supergrupe Nimani Teenage Riot, koja je nedavno objavila debitantski album "Devojke masovnog uništenja", na repertoaru Radio Beograda imaju po dve drame ovoga meseca: jednu premijeru i jednu reprizu.

Dimitrije Vojnov autor je Uloge moje porodice u ratu svetova, porodične parodije sa naučno-fantastičnim motivima (premijerno emitovanje u ponedeljak, 5. novembra, u 18.32 na RB2) i radio igre Član 642 (repriza u sredu, 28. novembra, u 18.32 na RB2).

Ivan Velisavljević autor je nacionalističkog vesterna na temu Drugog srpskog ustanka pod nazivom Povratak Zmaja od Noćaja (premijera u petak, 23. novembra, u 18.32 na RB2) i narodnjačkog biopika o prodaji duše folk pevača đavolu Ali ti mi dušu uze (repriza u sredu, 21. novembra, u 18.32 na RB2).

Osim ovih, preporučujemo i sledeće radio-drame, čiji raspored emitovanja možete pronaći na
http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=36031&Itemid=364

Isak Babelj - Pismo, Embrouz Birs - Đavolji raj, Aleksandar Obrenović - Ptica (jedna od najboljih jugoslovenskih radio-drama svih vremena!), Bertold Breht - Majka Hrabrost, Ežen Jonesko - Ćelava pevačica...

Za kraj, ako imate viška vremena i manjka kapitala, preslušajte debitantski album Nimani Teenage Riota:

LJULJAŠKA SA RADIJA NA FILMU

Prošlo je dva mjeseca našega odmora i sada je vrijeme da vratimo blogu funkciju. Najljepša vijest u tom smislu jest da su drugarice Ana Ivanović i Tamara Drakulić, inače posjetiteljke i našega predavanja u Domu omladine na temu "Radio u filmu kao instrument pobune", odlučile da se pobune putem instrumenata radija i filma i snimile - šta?

Ana Ivanović i Tamara Drakulić, prva kao scenaristica a druga kao redateljka, i obadvije kao glumice, snimile su dugometražni film "Ljuljaška", inspiriran njihovom istoimenom radio emisijom.

U filmu, bit će, ima svega što volimo mi poremećeni mladi: Amerika, road movie, nezavisna produkcija, low budget, radio, žena reditelj i žena scenarista.

Evo zvaničnog priopćenja:

"Ideja za film je nastala iz muzičke radio emisije na nezavisnom internet radiju, Novi Radio Beograd, koju su vodile Ana i Tamara.

U nedostatku tema, njih dve su odlučile da lažu da se nalaze u Americi. Puštajući različite zvuke, kao i muziku karakterističnu za područja kroz koja navodno prolaze, pokušale su da dočaraju svoje imaginarno putovanje.

Tamara je rediteljka, Ana scenaristkinja, pa je bilo prirodno da požele da naprave i film. Bilo je teško ubediti bilo koga da je sa tako malim budžetom koji su zamislile uopšte moguće snimiti dugometražni film, a posebno u Americi. U produkciji nezavisnoj od bilo koje fondacije ili ministarstva, kao svaka prava avantura, nastao je radio road movie "Ljuljaška".

Putem 66, ”majkom svih puteva”, Ana i Tamara započinju svoju potragu za omiljenim muzičarem Džekom Oblivianom, legendom garažnog rokenrola. Kanjoni Arizone, teksaške prerije, prašnjavi putevi Oklahome, stenovite obale Pacifika, crno bluzersko srce Memfisa, i lavirinti Las Vegasa, stvaraju magičnu igru svetlosti kroz koju nas film ”Ljuljaska” na veoma šarmantan način vodi.

Premijera filma "Ljuljaška" zakazana je za 3.oktobar u 21h u Dvorani kulturnog centra u Beogradu."

Dođite, dakle, sutra u DKC oko 21h da gledamo. Za naš blog Ana Ivanović poslala nam je i jedan lirski uvod u priču o tome kako je sve nastalo. Posle njene ispovjedi imate i trejler. Bujrum!

LJULJAŠKA PRIKVEL

Sećam se da je bilo toplo napolju, letnje toplo, vozila sam se taksi brodićem preko Save, od Ade do bloka 70. Sa Milošem, Jelenom i bajsevima. Pričamo o tome kako ćemo da se vozikamo po Novom Beogradu i ja pričam kako ću da idem na faks bajsem godinama, ali eto tek tog dana odlučili smo da se zaputimo na dalek put i do biblioteke na mom faksu i do biciklističke staze ‘sa one strane’. Bio je to preduzimljiv dan. Divan sunčan dan, zagušljiv vazduh od motora čamca koji bruji. Uz tu silnu buku i ugljen dioksid na mirnoj reci, podjednako mirnoj kao i moj život tih dana, čula sam svoj telefon i javila se. Tamara uzbuđeno priča, ne stavlja tačke između rečenica, ja tek uhvatim po koju reč : NJujork, hoćeš, film? Stižemo na obalu, sa telefonom pod ramenom i bajsem u rukama, spuštam se na čvrsto tlo: Da li hoću da idem u Njujork da snimam film? Još jedna od onih suludih akcija, ali toliko suludih da je moguće da se ostvare. Naterala sam se da ne odgovorim odmah, iako je bilo potrebno da uložim minimalni napor i prevalim preko usana ono što smo obe znale da ću reći. Javiću joj, moram malo da razmislim. Zašto Njujork? i o kakvom filmu se radi?

Nekoliko nedelja, meseci ranije (nisam dobra sa vremenom, možda i nekoliko dana ranije ?) u ”Ljuljašci” (radio emisiji na Novim radio Beogradu koju je Tamara vodila jedno godinu dana pre nego što sam joj se ja priključila) smo bile u Njujorku. Spontano smo smislile mokumentari fazon - mi putujemo u Njujork i prenosimo Ljuljašku iz Amerike. Nekoliko emisija smo se spremale za putovanje, pričale o pakovanju, koliko para, gaća ko nosi, gde idemo i šta ćemo posetiti. Istripovale smo se do kraja i stvarno sam bila u putnoj groznici. Možda zato što nisam putovala nigde godinu dana i to je, sa moje strane, dodatno zagrejalo čitavo tripovanje. Bilo je zabavno puštati slušaoce (prijatelje) da se raspituju o putovanju, žele nam srećan put, šalju pare za ajpod.. U sledećoj Ljuljašci, nas dve smo u Njujorku. Internet tehnologija pa ne zvuči toliko komplikovano. Puštale smo jutjub snimke sa Njujorških ulica, policijsku sirenu, pričale o dogodovštinama, koga smo upoznale (ruskog mađioničara) i sl. Kesama i sličnim efektima proizvodile smetnje.. Na fejsbuku dobijamo poziv da posetimo Tamarinu drugaricu u San Francisku. I super smo se provele. Što je i poenta Ljuljaške. Da nama bude zabavno. Doduše, ne u Njujorku, ali u Beogradu, u sobičku u centru gde se tada nalazio radio.

Slegla se prašina… na mom koferu na vrhu ormana. Nastavila sam uobičajeno životarenje. Doručak, ručak, večera. Učenje, bajs, učenje. Međutim, energija koju smo uložile u tripovanje oko Njujorka nije mogla tek tako da se ugasi. Danima, nedeljama kasnije, Tamara se našla pred problemom nalaženja teme za svoj diplomski film. U tom trenutku, nerešiv problem, dok ne spojiš dva i dva. Spontano, i sa više strana u isto vreme (kao i kad se otkriva neki epohalni pronalazak, u istom trenutku se otkrije na više mesta na zemaljskoj kugli), došli smo do istog zaključka - hajde da snimimo film o dve anonimus voditeljeke nekog tamo internet radija kako lažiraju svoje putovanje u Njujork, a na kraju u Njujorku i završe!

Vraćamo se na obalu reke. Zaklapam mobilni telefon. Ja na bajsu. Prolazim mojim omiljenim delom Ade. Kad se ide od Save preko golf terena, engleska zelena trava, četinari prave hlad tu i tamo, a nigde nikoga. Topli vetar. Znala sam šta ću odlučiti, samo još malo da razmislim oko toga da ja treba i da glumim u filmu. Ma, idemo u Ameriku!

Propagiranje radio drame kao elitističke i neprejebive umetnosti

Evo emisije Art mikrofon koju uređuje i vodi Petar Protić na RB 202, a u kojoj su gostovale dve uredničke glave Dramskog programa Radio Beograda. Uz Petrovu dozvolu, digli smo emisiju na net, pa može tako da se čuje. Melina Pota Koljević, inače profesor radio režije, radijski reditelj i urednik nekoliko serija, između ostalih popularne Paukove mreže, govori pametno, a tu je i dobar saundtrek prema izboru uredništva emisije. Na slici iznad je neki holandski glumac Niels Gomperts na kog trenutno otkidamo. Samo ću reći - Rajan Goslinže, idi kući!
Da biste čuli, morate skinuti sa linka:   http://www.mediafire.com/?43dg6kpe4g3g14d

Istorija radiofonije u tri epohe, Miroslav Jokić (Radio-televizija Srbije, 2004 - 2008.)

Kako sam autor ovog troknjižja Miroslav Jokić kaže, u pitanju je prva hronika srpske radiofonije. 

Tri knjige, podeljene prema vremenskim periodima koje zahvataju, koristan su enciklopedijski uvid u istoriju radija kod nas, posebno Radio Beograda, a još preciznije Dramskog programa ove stanice sa gotovo svim, za ovu kuću važnim, imenima, biografijama, i prilično precizno izvedenom vremenskom linijom koja se može pratiti.

Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara.

Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom.

Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli.

Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu.

U drugoj knjizi koja se bavi epohom od 1906. do 1948. odnosno periodom direktnih prenosa, Jokić se bavi sazrevanjem svesti o novom mediju, ali i ograničenjima koja najčešće vidi kao nametanje jezika drugih umetnosti radiju (najpre pozorišne umetnosti od koje se, u slučaju radio drame preuzimaju tekstovi, glumačka interpretacija, način rada...). Na jednom kraju ove linije nalazi se to kopiranje na koje autor gleda kao na drugorazrdnu stvar, ali na drugom kraju stoji amaterizam koji Jokić sasvim očigledno, i sa pravom ceni i navodi kao klicu narednih visokih umetničkih dometa budućih generacija profesionalaca. Treba reći da u ovo vreme, a i sve do 60-ih ne postoje nikakve škole koje bi izbacile male ljude iz radija, reč je o ljudima što preuzetim iz drugih oblasti (najčešće pozorišta), što palih s neba, a rat je u velikoj meri doprineo razvoju radijske tehnike. Kako kaže Jokić “u prvim pionirskim godinama radio je nastajao iz amaterske strastu kako onih koji su pravili odašiljače i program tako i slušalaca koji su sami pravili svoje prijemnike, pa je to bio više tehnički nego programski trijumf“. Treba napomenuti da tokom sve tri knjige, Jokić odbrojava i pokušava da razdvoji nekakve periode „primitivizma“ i „profesionalizma“ što ga, mimo istoriografski korisne stvari (usled navođenja kada je ko šta radio) vodi u zabludu i neku vrstu „skraćivanja“ istorije, da ne kažem paradoksa – pokušava da ispriča istoriju, a zapravo samo čeka savremeni trenutak kada je radio drama navodno ostvarila svoj puni oblik i svoju moć. Međutim, pažljivi čitalac ima priliku da vidi koliko je istorija imala sasvim drugačiji tok i, ne želeći nešto da ostvari, živela svoj sopstveni život zaokružujući određene, danas veoma zanimljive radijske oblike. Otuda utisak antiklimaksa u trećoj knjizi koja se svodi na hvalospeve radiofonijskim stvaraocima iz vremena autora knjige.

Mimo ove zamerke, treba reći da je Jokić u drugom delu svoje trilogije dao detaljan istorijski kontekst za razvoj radija što kod nas, što u svetu, često navodeći i statističke podatke koji nam danas daju uvid u to koliko i kojom brzinom se radio nametao ljudima i osvajao njihovu pažnju. Već u ovom periodu, iako još uvek naravno nema redovne radiodramske produkcije, Jokić dijagnostikuje problem otimanja glumaca od pozorišta, odnosno patnju koji je radio i onda (o današnjem dobu da ne govorimo) trpeo u ovoj hijerarhiji umetnosti. Glumci jednostavno idu tamo gde se bolje vide, iako će u trećoj knjizi Jokić sasvim precizno dokazati da su ne samo domaći glumci, nego i autori (pisci i reditelji) svoje prve korake ostvarili upravo na radiju koji im je pružio ne toliko priliku koliko 'ladovinu – nepretencioznost, mogućnost da iz senke, laganije razbude svoj talenat koji će kasnije obilato koristiti u drugim medijima (na TV-u, pozorištu i filmu).

Druga knjiga deluje i kao neka vrsta špijunskog, krimi romana koji nudi, po poglavljima, detalje o prvim punktovima za radio po našoj zemlji – u kojim ulicama, kako i sa kojim učesnicima su nastajali prvi odašiljači i uprkos kojim silnim peripetijama. Fotke posebno doprinose prenošenju zainteresovanog čitaoca na sva ova silna mesta Kraljevine SHS. U tom smislu je posebno značajna  1927. godina kada se okuplja  nekoliko ljudi koji osnivaju akcionarsko društvo Radio Beograd – nemački inženjer Robert Vege, i još devet građana – Đura Milutinović iz Pančeva, Miloš Đ. Stanojević iz Beograda, Slavko Bokšan iz Beograda, dr Emer Tartalja iz Beograda, Dušan Grubić iz Zagreba, Đulijus Hanau iz Beograda, Stevan Karamata, Milutin Stevanović i advokat Zafir Stanković. Kao direktori su bili Austrijanci Vege i Gustav Braun pa su u prvo vreme službene knjige Radio Beograda vođene na nemačkom. Za potrebe emisione stanice zakupljene su prostorije na 3. spratu i mansardi zgrade Akademije nauka, a 18. marta 1929. počelo je probno emitovanje, da bi se 24. marta i zvanično oglasila ova stanica simbolično ovenčana stihovima iznad crvene signalne lampice mikrofona marke Markoni-Rajs: „Crveno svetlo kad sine, vasione talasi brzi tvoj već prenose glas – ceo sluša te svet!“. Citati iz časopisa „Radio-Beograd“, pokrenut iste godine, govore o totalnom oduševljenju ovim ludilom: „U studiju izvodiće naši prvi glumci dela pripremljena tako da se mogu lepo razumevati samo slušanjem bez gledanja.“ Milina! Tog 24. marta koji se danas slavi kao Dan radio drame, prva se oglasila Jelena Bilbija, glumica, rečima: „Ovde Radio Beograd!“ Bila je to prva spikerka na RB, a posle Drugog svetskog rata postaje urednik literarnog programa ovog radija, da ne pominjemo da je uređivala i dečji časopis genijalnog imena „Poletarac“ i da je pisala dosta za decu. Zanimljiva je ta stvar da su radijski pioniri (izuzev Tesle) uglavnom bili okrenuti deci. Bilbija je "razglasila" RB, a prvu originalno za radio pisanu dramu sklopio je Dušan Radović (Gusarski kapetan Džon Piplfoks, 1953.). U radiju, izistinski, ima nekog dečjeg duha, što se svakako može i dokazivati!

Druga knjiga vrvi od istorijskih datuma koji vape za jubilejima – prvi prenos fudbalske utakmice, prvi prenos opere, prva odrecitovana pesma,... U tom smislu, ona je možda simbolički najjači deo Jokićeve Istorije i posebno se preporučuje ljubiteljima jubileja, te onima koje zanima kada je nešto zaista zvanično otpočelo. Sa druge strane, ova knjiga svedoči o periodu kada je radio bio izistinski masovni medij u svetu, dok se kod nas stidljivo formiraju buduće redakcije, statusi glumačkih radijskih trupa i radijskih reditelja i urednika. Jokić primećuje da u ovom periodu teorijsko razmatranje radiofonije ide daleko ispred prakse (o čemu jasno svedoče izvodi iz pojedinih tekstova, recimo dela Kazmera Ernea koji je pisao na češkom i mađarskom  o srpskoj književnosti i osvrnuo se i na radio pišući kako je "oplemenjivanje tonske kulture nada u proces koji će dušu radijskog slušaoca izdići iznad zvučne prljavštine tehnološke ere!").

Tema koja će posebno obeležiti treću i poslednju knjigu u ovoj Istoriji – tekstovi originalno pisani za radio, provejava i u drugom nastavku, budući da se u ovom periodu (1929) pokreću prvi konkursi za originalne radio drame koji, u okviru propozicija konkursa, nude i prve opise i odgovore na pitanje šta je to radio drama. Zalazeći u ovu problematiku, Jokić pokušava i sam, kao radijski autor, da odgovori na i dan danas neodgovoreno pitanje šta je tačno ova forma i po čemu se razliku od pozorišne drame i filma. Godinama neuspešni konkursi, tek će tokom 60-ih i 70-ih izroditi originalne radijske tekstove i autore koji su određeni deo svoje spisateljske karijere posvetili osluškivanju radija. Tadašnji urednik dr Gustav Braun navodi, između ostalog, i jednu zanimljivu odliku ovih tekstova: „Široke razlike između slušalaca, koje su mnogo izraženije nego u teatru. Dramu na radiju sluša seljak i intelektualac, starac i mladić, zdrav i bolesnik, potajni talasi etra nose svima bogatstvo lepote, nauke i užitka. Iz toga se jasno vidi da jedan komad nije za radio podesan kad je samo artistički sklopljen, oboružan jednom proračunatom dijalektikom i kada pretpostavlja da je publika na tu konvencionalnu tehniku već navikla. Široka masa sa svojim zdravim shvatanjem svega onog što je istinsko, zdravo, prirodno i direktno, vole jasnu, jednostavnu i elementarnu kompoziciju i prikazivanje. Sve što je bez životne topline, bez elementarne i direktne emocije, sve konvencionalno i šablonsko ne može ovde da opstane.“

1939. RB prestaje da bude akcionarsko društvo i postaje vlasništvo države što nekako koincidira sa zaključkom da se radio drama piše zatvorenih očiju. Ideološko slepilo koje će uslediti nakon Drugog svetskog rata odvijalo se paralelno sa eksplozijom autorskih fantazija (eksperimentalna radio drama, razvoj tehnologije, festivalski uspesi na Jugoslovenskom festivalu radio drame i svetskim festivalima, osnivanje prvog studija za elektronsku muziku u Jugoslaviji, osamostaljivanje kompozitora i tonskih snimatelja kao autora, prve emisije u stereo tehnici...) i pojavom nekih od najvažnijih radiofonijskih autora (Mira Trailović, Neda Depolo, Miodrag Đurđević, Đorđe Lebović... ) do te mere da bi neko pomislio da između te dve pojave postoji nekakva veza kojom se Jokić ne bavi dovoljno.

Treći i najobimniji deo Magnetofonska revolucija (1949 – 2004), nakon prilično detaljnog opisa obnavljanja sasvim razorenog Radio Beograda nakon Drugog svetskog rata, prati uzlaznu liniju ove stanice (ali i prihvatanje radio drame kao elitističke umetnosti zaštićene državnim skutima i podržane u akademskim vodama - 1962. Mira Trailović osniva Radio režiju na FDU, a u to neko vreme se zasniva i katedra za dramaturgiju koja će iznedriti niz mladih pisaca zainteresovanih da stidljive, prve korake naprave na radiju) i njenom izrastanju u najvažniji medijski bastion komunističkog režima i umetničkog predstavnika na festivalima i pred kulturnom elitom u Evropi – prerastanje u status za kojim žali današnji Radio Beograd odbijajući da prihvati čak i dragovoljno mu udeljeni retro šmek savremene fensi-šmensi kulturologije naložene evropske imrpovizatorske kulturne politike koja ne može ni da prismrdi amaterima iz pionirskog perioda Radija što kod nas što u svetu. Time se vraćamo na sam početak istorije Radija i dolazimo do poraznog zaključka da su nekadašnji amateri bili daleko veći profesionalci nego današnji profesionalci, državni umetnici koji insistiraju na kulminaciji, katarzi, iskupljenju i brzinom svetlosti pokušavaju da prelete vreme u kom se radilo primitivno do vremena kada su se primale nagrade ne zastajući da uživaju. U vremenu kada je sve tek počinjalo.

Serbia 20 anni dopo - Marina Lalović

Naš dopisnik iz Italije, stručnjak za medije, Marina Lalović, inače autor legendarne izjave: "Znaš kol'ko ti Sketina sretneš dnevno na putu od kuće do posla?!", snimila je pre nekoliko meseci radijski dokumentarac o medijima u Srbiji pod nazivom "Serbia 20 anni dopo". Dokumentarac je sinhronizovan na italijanski, pa ko razume neka posluša. Između ostalih, govori se o Radiju B92, Radio Beogradu, Novom Radio Beogradu i ostalima.
Audio link
O dokumentarcu

Šekspir, Molijer i Embrouz Birs kratkih rukava (2.)

Kao što smo obećali, dopunjavamo julski kalendar još nekim predlozima za slušanje.

U okviru serije Dramske minijature koja ide na 1. programu Radio Beograda svakog ponedeljka oko ponoći, tokom jula ćete čuti radijske minijature nastale prema delima Embrouza Birsa – "Pričica", "Psihološki brodolom", "Halucinacija Stenlija Fleminga", "Časovnik Džona Bartajna" i "Osiguranje".

U okviru serije Radionica zvuka koja na 3. programu Radio Beograda ide nedeljom oko 21 sat, počev od sutra, 1. jula, pa tokom celog meseca ide ciklus "Pioniri srpske radiofonije", ovoga puta posvećen reditelju Slobodanu Bodi Markoviću (1935 – 2006). Diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, radio je kao pisac, pozorišni reditelj i radiofonijski stvaralac. Snimio je preko 365 radijskih dela tokom 46 godina rada u ovom mediju.

Ovom prilikom čućemo njegove radio drame „Afriko, reci Afriko“ (prvo Markovićevo delo za radio, iz 1961. godine), „Nekoliko vrsti mesa“ (nastalo u saradnji sa Miodragom Pavlovićem 1975), „Orfejev put svetlosti“, „Ruke na snovima“ i „Ritual za munjeviti mir“ (nastala prema poemi pesnika Dušana Matića).

O poslednjoj koja je nastala iz susreta pesnika Dušana Matića i Bode Markovića, koji se takođe bavio pisanjem poezije (dve zbirke) i na scenu Ateljea 212 postavio dramu „Nemoguće“ (1960) nastalu po stihovima domaćih pesnika nadrealizma, Đorđe Đurđević piše u Politici 1968. godine: „Dušan Matić je nedavno napisao pesmu Ritual za munjeviti mir. Potom je reditelj Boda Marković oslušnuo nebrojene i raskošne akorde tih stihova. Glumci izvođači pažljivo su motrili sve pokrete rediteljsko-dirigentske palice Bode Markovića. Izgovarali su Matićeve stihove u čudesnoj orkestraciji koju mogu da stvore samo umetnički oplemenjeni ljudski glasovi i poetska faktura u čijem sadržaju i formi lako prepoznajemo nadahnuće i ruku majstora.“

Radio drama Đorđa Lebovića, „Traganje po pepelu“, u režiji Bode Markovića 1985. godine osvojila je nagrade za najbolje delo u celini i za režiju na tada održavanom Festivalu jugoslovenske radio drame, a iste godine je nagrađena na festivalu Prix Italia specijalnim priznanjem nacionalnog udruženja italijanske štampe u oblasti radiofonije.  

U okviru Dramskih retrospektiva (na 2. programu Radio Beograda, nedeljom od 17h) idu radio drame prema delima Molijera ("Uobraženi bolesnik", "Tartif", "Smešne precioze", "Škola za žene", "Don Žuan"), a u okviru Radioteke (nedeljom, na 1. programu Radio Beograda, od 23h) Šekspirova dela ("Kralj Edvard III", "Kardenio ili druga devojačka tragedija" - sa Džonom Flečerom, "Tit Andronik", "Perikle", "Koriolan").

Serija Zvezdani časovi tokom jula meseca obiluje radijskim portretima domaćih likovnih umetnika, pa će tako petkom, na 2. programu Radio Beograda od 18 i 32 ići radio drame “Đorđe Jovanović” Bratislava Ljubišića, o srpskom vajaru koji je živeo na prelazu sa XIX na XX vek, zatim drama o srpskom slikaru “Ivan Tabaković – život i delo”, istog autora, kao i Ljubišićeva drama o Nedeljku Gvozdenoviću, srpskom slikaru rođenom u Mostaru.

U okviru Dokumentarno dramskog programa koji ide subotom, na 2. programu Radio Beograda, od 18 sati, očekuju nas dve drame o piscima – jednom koji je rekao da se demokratije plaši više od kuge, “Enigma Ernst Jinger”, Miodraga Petrovića (7. jul) i drugom koji je svašta drugo rekao “Lavirint Franca Kafke”, takođe delo Miodraga Petrovića (28. jul).

Za kraj, u julu ćemo čuti još jednog Harolda Pintera (vidi u prethodnom tekstu koje je prvo), delo “Patuljci”, u okviru serije Drama, i to u četvrtak, 12. jula, na 2. programu RB-a, u 18 i 32. Posebno najavljujemo delo “Poludela lokomotiva” poljskog dramskog pisca, slikara, revolucionara i korisnika pejotla, Stanislava Ignacija Vitkijeviča koje ide u seriji Mala scena 23. jula, na 2. programu Radio Beograda, od 18 i 32. Ovo delo, prvobitno izgubljeno u svom originalnom, poljskom izdanju, objavljeno je pomoću francuskog prevoda tek 1962. godine, 30 godina nakon smrti ovog velikana.

Radio drame kratkih rukava 1.

Ovakvi tekstovi obično počinju sa: leto je, i radio mora da se odmori, ili neka slična stvarčica za početi. I istina je, ljudi idu na odmor, pa na radiju od drama idu reprize, ali to ne znači da je reč o lajt varijanti. Uglavnom je reč o traumatičnim događajima, junacima koji ne znaju šta će od sebe, a čak i dečje drame se pozivaju na drevne japanske izvore u kojima se ljudi ko blesavi bore oko nekakve trščice ko da je zadnji dan osvanuo.

Dakle, evo nekih preporuka, a uzmite ih sa rezervom (otuda i broj 1. u naslovu), jer nam još nisu dostupni svi izvori o aktivnostima na polju radio drame za naredni mesec, te će cela ova najava pravovremeno i u skladu s voljom najavljivača biti dopunjena. 

Ta „Trščica i kovač i hrabri Isunboši“, dečja drama dakle biće emitovana baš 1. dana u  julu mesecu na 1. programu Radio Beograda, u 12 i 15, i to je japanska bajka. Režirao je Boda Marković i to 1984, a snimio Zoran Jerković. Dramatizaciju (da ovo nije sasvim lako uskoro ćemo pokazati u jednom od narednih tekstova o istoriji radiofonije) je potpisala Ivana Dimić, a muzički saradnik je bio Jugoslav Bošnjak.

Posebno preporučujemo dve reprizne drame nastale pod uredničkom palicom (što se ovo ovako kaže) Daše Drndić - prvo „Planinski jezik“, nastao prema tekstu Harolda Pintera 1990. godine, u režiji Branislave Stefanović. Ovu kratku radio igru o presiji koju organi vlasti vrše na stanovnike malog i zabačenog planinskog mesta da prestanu da koriste svoj, samo njima razumljiv jezik, snimio je dugoodišnji i nedavno penzionisani tonski snimatelj Tomislav Perić, a u ovoj drami igraju Nenad Nenadović, Ljiljana Jovanović, Radoslav Milenković, Ivan Jagodić i odlični Dragan Vujić kao jedan od predstavnika vlasti. Muzički saradnik je bila Zvezdana Franić. Drama ide 11. jula u 18 i 32 na 2. programu Radio Beograda.

Druga drama nad kojom je bdela Daša Drndić, a koju preporučujemo biće emitovana 11. jula u istom terminu. Reč je o delu „Slike“ jednog od retko zgodnih pisaca (vidi sliku) Sema Šeparda u režiji Olge Brajović. Tragikomična priča o dvojici holivudskih scenarista koji pokušavaju da smisle priču za film, ali jedan (u izvođenju Nikole Simića koji precizno smešta svog junaka na granicu između anksioznosti i genijalnosti) opstruira posao preispitujući, naravno, smisao smišljanja priča ni iz čega. Ružica Sokić u mini ulozi šankerice daje poseban šmek budući da uspeva da dočara devojku iz grada (asocirajući da postoji život i izvan glave dvojice ludih scenarista), ali i da bude muza, potstrekač daljeg ludila u ovom teškom poslu smišljanja skaski. Još igra i Dušan Petrović, a dramu je Tomislav Perić snimio 1986, uz muziku odabranu od strane Predraga Stamenkovića, kasnije i glavnog urednika Dramskog programa RB-a.

U seriji Mala scena čućete 2. jula, u 18 i 32 (2. program RB-a) dramu prema delu Ernesta Hemingveja „Kratak i srećan život Frensisa Makombera“. Iako snimljena daleke 1956, ova drama reditelja Vladimira Carina, zaista je pravi radijski film koji bi možda snimio Džon Hjuston na sličan način – sa akcentom na unutrašnjim mukama velikog mužjaka, bogataša koji vodi svoju očigledno potkupljenu ženu na safari da demonstrira svoje moći, samo da bi shvatio da suočavanje sa jednim lavom nije tako laka stvar i da biti muško ne znači ono što on uspeva da ostvari u mondenskim krugovima civilizacije. Specifične glasove iz ove daleke radijske prošlosti (kao i razlike u kodovima šta je ženstven, a šta muškobanjast, šta herojski i slični glasovi prema mišljenju reditelja iz ovog doba) možete čuti u ovoj drami u kojoj nastupaju Marjan Lovrić, tada veoma uspešna radijska vedeta Nevenka Urbanova, Milan Puzić, Stojan Aranđelović i Svetislav Pavlović. Dramu je snimio Stevan Borotić.

Nedavno mi je jedna starija gospođa u Subotici poverila da svake nedelje dok sprema ručak sluša dečju dramu. Evo jedna samo za nju: Karel Čapek piše za decu i to 15. jula u standardnom terminu od 12 i 15. U pitanju je „Velika mačja bajka“, jedna dvorska dečja drama o razmaženoj princezi i sve što dalje ta premisa nosi, ali sa nekim apsurdnim kerefekama. Delo je nastalo 1982. u režiji Olge Brajović. Petar Marić je snimio ekipu koju čine: Vukosava Dunđerović, Kapitalina Erić, Ljiljana Peroš, Mihajlo Viktorović, Taško Načić, Milutin Butković, Vlastimir Stojiljkovioć, Dušan Petrović, Bogdan Mihajlović, Slobodan Slobodanović, Miroslav Bjelić i Goran Sultanović. Muzički saradnik je bio Jugoslav Bošmnjak, a adaptaciju je uradio tadašnji urednik Zoran Popović.

Kako kažu po novinskim tekstovima, čovek čita dok je živ, ili nešto slično, uglavnom na sajtu Radio Beograda, kad se ode na Dramski program sekciju, ima od skora podlistak Tekstovi drama gde za sada možete pročitati originalne verzije nekih 5-6 radio drama, između ostalih i adaptaciju romana od onog Kecmanovića „Top je bio vreo“. Ovo je sasvim ok ako želite da vidite kako radio drama izgleda na papiru tj. koji se tu andrak piše ako će već da se snima, kako izgledaju napisani zvučni efekti, koliki je broj lica, kako se smenjuju scene i čija majka vunu prede.  

Očekujte nastavak ove letnje radijske duplerice i slušajte radio drame, jer Hrvatski radio na trećem programu, kao i bosanski nedeljom u 21 sat obećavaju radio drame, dokumentarce i slično. I evo vam jedna letnja, razmažena da i ja danem dušom.

Junski rok

Na Radio Beogradu veselo će biti: u paklenim vrućinama, negde u hladu krovova u centru, i krošnji pored Save, na dunavskom keju, uz dobar kotlić, sa slušalicama na ušima, kad počnu letnje kiše, iznenada i bez najave, slušajte radio drame po tekstovima iz antičke baštine, krimiće, drame Borislava Pekića, i po koju premijeru.

ANTIKA nedeljom od 23h na Radio Beogradu 1

10. jun
Menandar - "Namćor"

17. jun
Makijaveli - "Mandragola"


KRIMIĆI utorkom od 18.32h na RB2

5. jun, 18.32
Dešijel Hemet - "Nestašluk kod Gejtvuda"
http://en.wikipedia.org/wiki/Dashiell_Hammett

12. jun
Edgar Valas - "Osvetnik"
http://en.wikipedia.org/wiki/Edgar_Wallace


26. jun
Moris Leblan - "Arsen Lupen, zagonetna senka"
http://en.wikipedia.org/wiki/Maurice_Leblanc

BORISLAV PEKIĆ nedeljom od 17h na RB2

10. jun
ČAJ U PET

17. jun
RĐAV DAN NA STOCK EXCHANGEU

24. jun
KAKO ZABAVLJATI GOSPODINA MARTINA

I za kraj, četiti premijere koje su najavljene na sajtu Radio Beograda, a jednu je radio, kao dramatizator, jedan od nas. I što bi rekao ugledni beogradski bend Činč, čiju pesmu o junu dajemo na kraju ovog posta, "Hvala, hvala, marš kući!"

6. jun - sreda

RADIO IGRA (Radio Beograd 2 – 18.32)

Mihajlo Spasojević: ČOVEK KOJI NIJE IMAO POJMA (Premijera)

 

Kratak sadržaj: Tokom jednog školskog dana, gospodin S, nastavnik u školi u Bronksu, prima u posetu misterioznog čoveka, koji mu nudi pilule pomoću kojih će poboljšati uspeh svojih đaka i pomoći im da, u konkurenciji, sustignu kinesku decu. Već i sam uplašen od adminstracije, nadređenih i svoje žene, gospodin S. je u velikoj dilemi šta da radi sa ovakvom ponudom.

Uloge tumače: Siniša Ubović, Marko Baćović, Paulina Manov, Vladimir Tešović, Slobodan Roksandić, Petar Mihailović, Vladimir Mihailović, Biljana Đurović, Miloš Jagodić i članovi dečije dramske grupe – Sergej Bojović, Igor Demirović, Đorđe Šavić, Anđela Stanković, Isidora Koljaja i Milica Janković

Dramatizacija: Ivan Velisavljević

Lektor: Nataša Šuljagić

Muzički saradnik: Dragan Mitrić

Ton majstor: Ognjen Škrbović

Reditelj: Miloš Jagodić

Urednik serije: Kristina Đuković

 

19. jun - utorak 

PAUKOVA MREŽA (Radio Beograd 2 -18.32)

Miroslav Jozić: UTOPLJENIK I DVOJICA (Premijera)

 

Kratak sadržaj: U drami, koja korespondira sa beketovskim svetom apsurda i začudnosti, autor se poigrava i sa temom odnosa između sna i stvarnosti. Dva glavna lika do kraja drame osciliraju na tankoj granici između realnosti i fantazmagorije, da bi se na kraju drame čitava njihova stvarnost pretvorila u ogromni prostor s one strane života. Kroz humorno i u isto vreme suptilno poigravanje sa varljivošću naše svesti, čiju objektivnost pisac potpuno dovodi u pitanje preokretom na kraju drame, mi se, kao slušaoci, zapravo nalazimo u svetu u kome fantastika služi postavljanju pitanja o čvrstini i realnosti obrisa same stvarnosti.

Uloge tumače: Siniša Ubović, Dubravko Jovanović i Vladan Živković

Lektor: Nataša Šuljagić

Muzički saradnik: Dragan Mitrić

Ton majstor: Milan Filipović

Reditelj: Miloš Jagodić

Urednik serije: Melina Pota Koljević

Ne čakaj na Maj, dragi Krleža

Bilo smo lenji, borili smo se za radničku klasu i protiv fašizma, te Prvi maj, te umro Drug Tito, te Dan pobede, i nismo stigli da najavimo šta je sve bilo zanimljivo u dramskom programu, pre svega jugoslovenskih radio stanica, ali i šire. Šta je nama ostalo, oko moje, oko moje glave, jeste da vam preporučimo šta ima zanimljivo u narednih deset dana dok je maja.

Pošto smo sve drugo propustili, ostao nam je pisac u fancuskoj pisan kao Karleja. Uostalom, bolji nam i ne treba, jer je ovaj najbolji. Tako je na Radio Beogradu mesec svibanj obeležen Miroslavom Krležom, jer je u Beogradu Festival pisca posvećen ovome velikanu jugoslovenske književnosti i komunizma, jednom od najvećih majstora literature koje smo ikada imali. U to ime, do kraja maja emitovaće se sledeće drame:

RB2, četvrtak 24. maj, 18.32h
VUČJAK
r. Petar Šarčević (1976)

RB2, nedelja 27. maj, 17h
SPROVOD U TEREZIJENBURGU
r. Miroslav Belović (1984)

RB1, nedelja 27. maj, 23h
POD MASKOM
r. Miroslav Belović (1979)

četvrtak, 31. maj, 18.32h
MASKERATA
r. Miroslav Belović (1976)

Dragan Mitrić - kompozitor

Kristina Đuković i Ivan Velisavljević intervjuisali su Dragana Mitrića, redovnog muzičkog saradnika na Radio Beogradu i kompozitora muzike za mnoge radio drame. Izvanredan klavijaturista i školovan muzičar, Mitrić je, pored komponovanje primenjene muzike, svirao u bendovima Propaganda, Bulevar, Dejan Cukić i Spori Ritam bend, za njih je komponovao neke od najpoznatijih pesama, a svirao je i kao gost na mnogim pločama yu rocka, onima Zane i Bajage i instruktora, na primer. 

-Kada i kako si počeo da radiš za Radio Beograd?

Krajem osamdesetih, javio sam se na konkurs za muzičkog saradnika u Dramskom programu, primili su me i tako je počelo. Naravno nisam razmišljao da će to biti na duge staze, ali desilo se. Imao sam sreću da je tada Dramski program Radio Beograda bio vrlo cenjen u evropskim okvirima i odmah sam dobio priliku da radim kvalitetne radio drame sa izuzetnim rediteljima i saradnicima.

-Kako bi okarakterisao ulogu muzickog saradnika u radu na radio drami, kao i ulogu muzike u ovoj dramskoj formi?

Muzički saradnik ima važnu ulogu  i sigurno saradnja i razumevanje na relaciji reditelj-muzički saradnik- snimatelj je osnova dobre radio drame. Naravno zavisno od ideje muzika može imati veću ili manju ulogu, moze pokriti nedostatke (glumačke, dramaturške...), doprineti tempu i  dinamici drame, a opet može i  pokvariti sve ako nije smislena i ako je upotrebljene bez  mere i pravog razloga.

-Šta slušaš privatno? Za koje muzičare (bendove) bi rekao da su formirali tvoj muzički ukus?

Najkraće rečeno – sve. S obzirom da sam od svoje pete godine počeo da sviram i učim muziku, već tada sam upoznavao klasiku a pogotovo na studijama kompozicije na akademiji sam imao priliku da upoznam razne savremene tendencije iz oblasti umetničke muzike. S druge strane, početkom sedamdesetih sam počeo da sviram i jako sam voleo rok i džez  muziku koje su u to vreme imale najrazličitije tendencije. Počeli su i rok koncerti u Beogradu (npr. prvi nastup Deep Purple u Bgd, Santana sa Earth, Wind and Fire kao predgrupom...) , izuzetno kvalitetan Newport džez festival sa sešn-ima u džez klubu Doma omladine itd... Frank Zappa! "Peaches en regalia" sam čuo prvi put sa svojih dvanaest godina – potpuni šok. Rok giganti tog vremena poput Led Zeppelin, simfo rok Yes, Pink Floyd, sve popularniji džez rok sa Miles Davisom, Corea, Hancock na čelu, Weather report (fenomenalni koncert u Bg- turneja 8.30 sa Pastoriusom), itd, itd, itd.

-Kako održavaš ravnotežu između zahteva koje nameće određena radio drama za koju biraš muziku i svog ličnog muzičkog ukusa?

Nemam nikakav problem tog tipa. Jednostavno ne razmišljam o tome. Kad se radi o primenjenoj muzici sve je podređeno krajnjem cilju (drami, predstavi, filmu...) i mora da ima svrhu da doprinese a ne da odmogne tom cilju. Naravno, ima scenarija koji mi se više dopadaju i tema koje više volim da radim, ali to je normalno u svakom poslu.

-Koja ti je omiljena radio drama od onih na kojima si radio?

Jedna ne postoji. Ipak sam za skoro dve i po decenije uradio preko šest stotina drama i imao privilegiju da radim sa svim relevantnim rediteljima i starije i mlađih generacija koji su sada već iskusni pozorišni i radio reditelji i koji su svi prošli kroz Studio 10 Dramskog programa kao kultnog mesta srpske kulture. Sigurno mi je u najlepšoj uspomeni period 1989-1992, kada sam i na međunarodnim festivalima imao uspeha sa rediteljem Darkom Tatićem i dramama "Život i delo Alfonsa Kaudersa", "Kako zabaviti gospodina Martina" B. Pekića, izvanredan dokumentarac o promeni pola "Zaudni vir", te "Sporedno nebo" Vaska Pope na švedskom jeziku koje smo radili u Finskoj i za koje sam komponovao muziku po pozivu njihovog radija. Dobili smo odlične kritike a i ponude drugih zemalja za gostovanja, no ubrzo su usledile sankcije i sve je to propalo.

-Komponovao si neke od najvećih hitova grupe Bulevar i Dejan Cukić i spori ritam bend ("Ja bih da pevam", "Nestašni dečaci", "Nebo jedino zna", "Letnje kiše"). U čemu je razlika između komponovanja za Cukića i za jednu radio dramu?

Razlika svakako postoji. Rad u bendu podrazumeva prepoznavanje i prilagođavanje kreativnosti svakog člana. Nije dovoljno da pesma bude dobra sama po sebi u muzičkom i tekstualnom delu, već je bend taj koji joj daje i vizuelni i zvučni identitet. Što je taj spoj iskreniji i skladniji to će i pesme zaživeti na koncertima i izdržati test vremena kod publike. Ja sam imao sreće da se neke od njih (Dečaci, Letnje kiše, Nebo jedino zna, Ja bih da pevam ...) i danas često čuju i vide u medijima i da publika voli da ih sluša na koncertima.

Kada radim primenjenu muziku i muziku uopšte koja nema komercijalni predznak osećaj je potpuno drugačiji. Tu sam sam i potpuno oslobodjen bilo kakvih ograda, kao slikar pred praznim belim platnom, i zaista uživam u avanturi koja se zove komponovanje i stvaranju onoga što predstavlja magiju zvuka i čiste muzike.

-Kako bi opisao razlike između rada jednog muzičkog saradnika na radio dramama različitih žanrova i za koji žanr najviše voliš da radiš?

U principu nema razlike. Razlike su u žanrovima, ali su postupci slični. Važno je  imati osećaj mere  i jasnoću kako rediteljskog tako i muzičkog postupka, onda žanr dobija svoj smisao i kvalitet. Nemam neke posebne favorite, možda su forme sa psihološkim faktorima zahvalnije za muziku, ali i dobru komediju je, s druge strane, teško napraviti pa predstavlja izazov.

-Čuli smo da voliš da igraš bilijar. Od kada datira ta ljubav i da li ima neke veze između filozofije bilijara i filozofije radija?

Da, volim bilijar, još u gimnaziji i kao student imao sam prilike da naučim osnove, a kasnije sam prilično usavršio i napredovao. Čak sam u Londonu stao i za snooker sto (zastrašujuće), a još uvek negde imam i snooker štap. No, sticajem okolnosti već dugo godina nisam igrao. Filozofija bilijara i filozofija radija – ne znam, možda neko pronađe neku vezu, ja je ne vidim.

Došlo doba da se radio proba

Zakasnili smo opet. Večeras, u okviru Noći muzeja koju možete još uvek posetiti (što zvuči nebulozno da je moguće posetiti nekakvu Noć, al ajde, noć je moćna, noć je velika, noć je voćna). Ove godine, dakle, ove noći, jedan od štandova ove moderne revijalne manifestacije zauzima i Radio Beograd, a taj se pot(pod) program zove Muzej zvuka. Inače, protiv sam ovog festivala jer je njegova suština da krade tuđe programe, sakupljajući ih pod svoj okvir koji je kao fora jer obraća pažnju na debilne, zastarele umetnosti koje postoje vekovima, a vi ko posetilac treba da ih ušmrčete onako u gradu za jednu noć. Dobra dosetka, mora se priznati, dobra reklama, ali sasvim kretenska, nefer prema organizatorima i kreatorima mnogih od programa koji su zahvaćeni u ovoj noćnoj šolji – neki od organizatora koji su dali novac za određene izložbe da bi ih organizovali čak nisu ni navedeni u programima Noći muzeja, iako njihove izložbe jesu. Posebno je tužan glas izveštača sa Noći muzeja koji pokušavaju da u par reči, zadihani, izveste o velikim temama - recimo izveštač sa izložbe nazvane Teslina soba, koji pokušava da zgura Teslu u taj format, pa ispada ko da mu neko drži pištolj na slepoočnici da bi privukao posetioce, inače krajnje ignorantne i nezainteresovane, da mu ugura ovaj događaj u glavu. Što bi bilo sasvim ok da se eventualno Tesla nije osećao kao da mu neko drži pištolj na slepoočnici, kao da sutra neće umreti. Ova žurba, večerašnja žurba, je spram te egzistencijalne žurbe krajnje besmislena.

Dakle, budalaština za jednu noć. Tako da me čudi oduševljenje radijskih voditelja, kao i navatanih posetilaca koji se kao čude otkuda u arhivi RB-a tolko materijala. Kao da istorija ne postoji mimo manifestacija, kao da vreme ne postoji mimo jedne noći, kao da nikad ništa nije postojalo. Tako da Radio noćas, očigledno, mora biti retro, neki entitet koji pušta Lolu Novaković, Arsena Dedića i slilne starovremenske stvari, jer ga tako noćas moramo percipirati. Neka bude tako! Čak i ako ste zakasnili na Noć muzeja, postoji jutro, postoji radio, postoji vreme, hvala Bogu, samo ako ste spremni da podnesete dosadu i samoću u svemu tome. Izbegnite Noć muzeja, dočekajte jutro života. Slušajte radio.

Radio kao instrument pobune na filmu

Mi ćemo sticajem okolnosti govoriti o radiju na filmu u subotu, 21. aprila, u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Predavanje je na temu Radio na filmu – instrument pobune. Takoreći: na predavanju će biti reči o filmovima u kojima radio ima važnu ulogu i obično se vezuje za izvor pobune, neprilagođenosti i ilegalne akcije u odnosu na mase koje su već prigrlile televiziju, film i ostale oblike zabave. Kao primeri i inspiracija za ispitivanje ove teme poslužiće jednako domaći i strani filmovi, a dva glavna primera su Pump up the Volume (1990, r. Allan Moyle) i Crni bombarder (1992, r. Darko Bajić). Predavanje počinje u 19h. Ovim povodom, pogledajte unapred odlični kratki dokumentarni film Krste Papića "Nek se čuje i naš glas" koji usred sveta nadobudnih profesionalaca slavi čistu ljubav amatera, slobodu oglašavanja i besprekorno ludilo.

Radio Marginalije ZEMALJSKI BEND ZAGORELO

Imate priliku da preslušate radio-emisiju (tačnije, fingiranu radio-emisiju) koju je za potrebe ispita na katedri za Pozorišnu i radio produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2008. godine. Gosti u ovoj emisiji bili su Siniša Jelovac i Branislav Jemč iz Zemaljskog benda Zagorelo, produkciju je radila Jelena Stojanović, snimanje i dizajn zvuka Damjan Dašić, scenario Ivan Velisavljević.

O Zemaljskom bendu Zagorelo možete se informisati na www.zagorelo.net a ima i dokumentarni film "Put do Visoke zemlje", ukucajte u Jubitou pa gledajte.

Srbija trans - dokument o nama

Posebno izdvajamo premijeru dokumentarne drame "Srbija trans", autorsko delo Pavla Dinulovića nastalo na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
  
"Ironično i surovo autor nas, kroz sećanja glavnog junaka, podseća na nemile, ali istinite događaje koji su obeležili 'transformaciju' i dešavanja u Srbiji - miting na Gazimestanu, inflaciju, NATO bombardovanje 1999. i političke promene 5. oktobra 2000. godine. Glavni junak u magnovenju putuje kroz vreme i kroz Srbiju", navodi se na sajtu Radio Beograda.
Uloge tumače: Radivoje Dinulović, Branko Topalović, Lazar Đukić, Nikola Lukić, Goran Grumić, Nataša Dinulović, Iva Stefanović, Luka Matković, Milan Anđelović, Aleksandar Manja, Marko Vidojević i Pavle Dinulović.

Tekst za dramu, dizajn zvuka i režiju potpisuje Pavle Dinulović.
Drama ide 28. aprila na 2. programu Radio Beograda u 18 sati, u okviru Dokumentarno dramskog programa (urednik Vladimir B. Popović).

April Is a Cruel Time

Pošto je Chris Duke najavila premijere i domaće radio rakije, ja, I. V. Rough, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, kao i obično zadužen sam za smaranje, visoku umetnost, klasiku, kanon, kurtoaziju... Elem...

Pogledajte čoveka na slici dole... Čak i u slikarskom viđenju Edvarda Munka jasno je da se radi o švaleru, ženomrscu, nihilisti, plejboju, brkatom naočitanku što zaveo je nekoliko žena i sa svima se sukcesivno poženio, a ko je o čemu pisao, o braku je pisao... Ivo Andrić priča da mu nije trebalo čitanje njegovih sabranih dela u mladosti, jer je to previše mračno i teskobno za te godine, osim što dolazi iz Švedske. A Radio Beograd nije imao druga posla nego da priredi retrospektivu radio drama rađenih po delima Augusta Strindberga. I za tu odluku im svaka čast!

Svake božje aprilske nedelje u 17h na talasima Radio Beograda 2 biće emitovana po jedna Strindbergova drama, ima njegovih izleta u nadrealizam, ima klasičnih dela, sve preporučujemo, a raspored je ovakav:

8. april: NA PUTU ZA DAMASK

15. april: VASKRS

22. april: GOSPOĐICA JULIJA

29. april: OTAC

Na staroga Strindberga prirodno se nastavlja još jedan Šveda, jedan od Strindbergovih najvećih fanova među umetnicima, sigurno ste čuli za njega, zove se Ingmar Bergman, a njegovo PITANJE DUŠE biće emitovano na Trećem programu 24. aprila oko 21h.

Još ću vam samo na dve stvari ukazati, zato što ću ih ja slušati. Prva je na programu 11. aprila u seriji "Radio igra", od 18.32h, zove se SKICE ZA BIOGRAFIJU a napisao ju je Vujica Rešin Tucić, jedan od najzanimljivijih neoavangardnih pesnika u Srbiji. Njegov život bio je usko vezan za Radio Novi Sad, pošto je tamo, kako kaže internet, radio u biblioteci, a potom bio i dramaturg.

I na kraju Orvelova 1984, koja ide 16. aprila u ponoć i deset minuta, a samo da vidim kako je toliki roman stao u dramsku minijaturu.

April u ušesu

Tokom narednog meseca, ljubitelji radio drame imaće priliku da čuju nekoliko premijera na talasima Radio Beograda od kojih izdvajamo radijsku adaptaciju drame „Internat“ Olge Dimitrijević, inače spisateljice pozorišnog komada „Radnici umiru pevajući“ koja je nedavno (relativno) premijerno igrana u režiji Anđelke Nikolić, a tekst je osvojio prvo mesto na konkursu Hartefakt fonda za najbolji savremeni društveno angažovani tekst u 2010. godini.

„Internat“ je svoju premijeru, kao pozorišni komad, imao na sceni pozorišta „Dadov“, 2009. godine, u režiji Jovane Papović. Radijsku adaptaciju ovog teksta koji će, u okviru serije Radio igra, biti emitovan 4. aprila, u 18 i 32, na 2. programu Radio Beograda, režirao je Miloš Jagodić, originalnu muziku je komponovao Dragan Mitrić, u pisanju songa koji predstavlja himnu mlekarskog internata, pored Olge, učestvovao je Ivan Velisavljević, a uloge devojčica i dečaka, trenutno zarobljenih u krugu stroge discipline mlekarskog internata u unutrašnjosti igraju Paulina Manov, Dubravka Kovjanić, Daniel Sič, Vladislav Mihailović, Suzana Lukić i Marijana Mihailović. Uloge direktorke i nastavnice odigrale su Dobrila Ilić (inače nedavno nagrađena za najbolju žensku radijsku ulogu u protekloj producentskoj godini Radio Beograda, za dramu „Priča babinog sina“) i Vesna Stanković. Narator koji jednom nogom stoji u Diznijevim crtaćima, a drugom šutira kolibrije u dupe oživljen je glasom Siniše Ubovića.
Dramu je za vaše uši snimio  Milan Filipović, u trajanju od 39 minuta.

12. aprila, u okviru serije Drama (2. program RB-a) u ukletom terminu od 18 i 32 čućete premijeru drame „Galerijeve vatre“ Miomira Petrovića. Kako se navodi na sajtu izdavača Petrovićevog romana, „ovaj istorijski triler o poslednjim danima rimskog imperatora Galerija Maksimijana s početka IV veka, koji se od dačkog govedara uzdigao do carskog dostojanstva, koristi elemente kriminalističkog romana i lirske proze, ali istovremeno secira psihološki profil jednog vladara, njegovo poimanje vlasti i njenog uticaja na čoveka koji je nosi.“ Ovo nije prva saradnja pomenutog autora (inače pisca jednog od najboljih domaćih romana o 90-im, „Lisičje ludilo“) sa RB-om, što dokazuje repriza radio drame "Osmeh nakaze ili Apendiks", koju ćete čuti 27. aprila, u seriji Zvezdani časovi. Kad smo kod ove serije, 13. aprila biće reprizno emitovana drama o Virdžiniji Vulf koju je napisala Marina Milivojević Mađarev. 9.aprila, na Hrvatskom radiju (Treći program), od 18h, biće emitovana radio drama reditelja i autora Zvonimira Bajsića, "Slike iz života jednog radiodramaturga", o kojoj na sajtu ovog Radija stoji da: "Radijski sladokusci tvrde da je ovo i radijska poetika autora".


U okviru serije Radioteka čija je koncepcija emitovanje radio drama prema delima klasika, 15. aprila biće premijerno izvedena drama „Otkrovenje“ prema delu Sime Matavulja, u 23 sata na 1. programu RB-a. 8. aprila, u ovoj seriji biće reprizno emitovana radijska adaptacija dela Dostojevskog, „Bedni ljudi“.

Što se premijera na Hrvatskom radiju (Treći program) tiče, izdvajamo dokumentarnu radio dramu iz serije koju uređuju Ljubo Pauzin i Grga Gračan, „Pavao Štalter - Njim samim". U ciklusu radijskih autoportreta, gostuje majstor animiranog filma rođen 1929., jedan od predstavnika Zagrebačke škole animiranog filma. Emisija počinje u 18 sati.

U repriznim terminima, na talasima Radio Beograda čućemo delo Dimitrija Vojnova „Velika bela zavera“ (zapravo radijsku adaptaciju njegovog pozorišnog komada o zaveri protiv Kurta Kobejna, originalno izvedenu u režiji Miloša Lolića, 2008. godine). Radio dramu je režirao Milan Jelić iste godine kada je izvedena u pozorištu, a glavne uloge igraju: Siniša Ubović, Nina Lazarević, Bojana Kovačević, Radivoj Knežević, Vladimir Cvejić i Nenad Ćirić. Repriza počinje u 18 i 32 na 2. programu RB-a.
 

Dan kasnije, u okviru serije Paukova mreža, u istom terminu, čućete reprizno dramu po delu Pitera Činija, „Slučaj Vendelin“.

Za kraj, ako ste dete, imate decu il samo balavite na radio, u seriji namenjenoj deci, čućete, između ostalog, reprizu jedne od melanholičnih i plemenitih radio drama Svetozara Vlajkovića, „Vozić“ (22. april, 12 i 15, 1. program RB-a). U drami o odnosu oca i ćerke, uhvaćenom u par zajedničkih dana obeleženih odsustvom majke, odlične uloge su ostvarili Tihomir Stanić (kao otac) i mala Jovana Mladenović (kao ćerka). Emisija je nastala 1997, pod uredničkom nakanom Vojislava Donića, a u režiji
Dugogodišnje rediteljke Radio Beograda Nađe Janjetović. Dramu je, u trajanju od 26 minuta, snimio Milan Filipović. „Kad sam bio mali, stalno sam želeo da imam takav vozić i da negde otputujem“, kaže otac ćerki dok kupuju povrće na pijaci, pa nalete na vozić. I još joj kaže: „Ima stvari koje nikada nisu skupe.“ Istina. Jedna od njih je pažnja dobrog slušaoca. Uvo uho mije!

Konkurs Dramskog programa BH Radija 1

Dakle, Dramski program BH Radija 1 je objavio taj konkurs za originalnu radio dramu svih žanrova na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku.
Stručni žiri dodeliće tri nagrade koje podrazumevaju pravo snimanja i emitovanja dotičnih drama.

I nagrada 1500 KM
II nagrada 1000 KM
III nagrada 700 KM

Pravo učešća na konkursu imaju svi građani Bosne i Hercegovine. Konkurs je anoniman. Radove potpisane šifrom treba poslati u tri primerka, a u posebnu kovertu ubaciti rešenje šifre. Autorstvo se dokazuje četvrtom kopijom. Tekstovi moraju imati najmanje 25 stranica kucanog teksta, odnosno 25.000 karaktera.

Konkurs je otvoren do 15. aprila 2012. godine.
Rezultati konkursa biće objavljeni 30. aprila 2012. godine.

Radove slati na adresu:

Dramski program BH Radija 1 (Za konkurs)
Bulevar Meše Selimovića 12, 71 000 Sarajevo

Kontakt telefoni: 033 46 39 46

Srećno i pišite!