Armiranje u decembru

Dakle, 7. decembra, na 2. programu Radio Beograda, u seriji Radio igra, u onom terminu od 18 i 32, čućete premijeru drame „Armirani ljudi“, prema filmskom scenariju Ratka Radunovića.

Reč je o adaptaciji scenarija koji je podgorički pisac Ratko Radunović napisao ranije. Scenario u celini možete pročitati u knjizi „Antologija nepročitanih scenarija“Nebojše Pajkića. Reč je o dvojici momaka, Iliji i Viktoru, od kojih ovaj prvi boluje od dijabetesa i autodestruktivnih misli, zapucaju u Beograd ne bi li Ilijin rođendan proslavili u jednom beogradskom dragstoru. Zamisao da se, po tradiciji i u duhu igre dvojice najbljih pajtosa, Ilijin rođendan proslavi tako što će upasti u dragstor na Zvezdari i, u društvu raspoloženih talaca, gledati akcijaše iz 80-ih, vremenom se izjalovi i prozli, a dečaci se nađu u nebranom grožđu i, nenadano, od svojih života naprave sudbine.

Dramu je režirao Miloš Jagodić, za lekturu i crnogorski govor se pobrinula Olga Babić, a dramu sa svom pirotehnikom, pucnjavom i šuštanjem kesica čipsa (čega možda u drami i nema, al mi se uklapa u napis) je snimio Milan Filipović. Za muzičku potku drame u kojoj je valjalo kombinovati muziku u glavama ovih poludelih tinejdžera i muziku policijskih dispečera postaro se Dragan Mitrić.
Supermarket drže Daniel Sič i Siniša Ubović. Zatočeni su: Dobrila Ilić, Tanja Mirčetić, Nina Lazarević, Vesna Stanković i Miloš Čolović. Stvar pod kontrolom drže: Marko Baćović, Miodrag Milovanov i Branislav Platiša.

Sve ovo traje oko pola sata.

Prijatno slušanje. Mesto Jubitoa, ide jedna pesma za čitanje, ko najava:

DOK LEŽIM SA GLAVOM U TVOM KRILU, CAMERADO

Prevod:Ivan Lalić, 1985.



Dok ležim sa glavom u tvom krilu, kamerado,
Ponavljam svoje priznanje, ponavljam šta sam
rekao tebi i slobodnom prostoru,
Znam da sam nespokojan i da činim da to i drugi
bivaju,
Znam da su reči moje oružja puna opasnosti, puna
smrti,
Jer ja se suprotstavljam miru, bezbednosti i svim
zakonima ustaljenim, da bi ih poremetio,
Pošto su me svi porekli, odlučniji sam nego bih
ikad bio da su me svi prihvatili,
Ne hajem i nikada hajao nisam ni za iskustvo,
oprez, većine, niti za podsmeh,
I pretnja onog što se naziva paklom jedva da mi
išta znači;
I primamljivost onog što se naziva rajem jedva da
mi išta znači;
Dragi camerado! Priznajem da sam te nagovarao
da kreneš sa mnom napred, i još te nagovaram,
a predstave nemam gde nam je odredište,
Niti da li pobeda nas čeka, ili ćemo biti potpuno
savladani i poraženi.